ARHIVA BROJEVA

Pravne anegdote iz naše prošlosti

Jedan od najvećih srpskih pravnika, Slobodan Jovanović kaže da je za pravnu anegdotu važnije da odražava duh vremena, karakter znamenitih ličnosti i osobine naroda nego da događaj u potpunosti verno opisuje.

Pravne anegdote započinjemo izborom kratkih priča iz naše pravne prošlosti koje je krajem XIX veka objavio istoričar Milan. Đ.Milićević.

 

Dosta posla

Kada je postao predsednik Sjedinjenih država 1960. godine, Džon Kenedi je na predlog svoga brata ministra pravde Roberta Kenedija, imenovao Artura Slezingera za svoga savetnika. Slezinger je o prvom susretu sa novoizabranim predsednikom kasnije zabeležio sledeće.
Ušao sam u Ovalni kabinet i posle pozdrava i nekoliko kurtoaznih reči upitao sam Kenedija
- Gospodine predsediniče, nemam jasnu ideju šta bih ja kao istoričar, trebalo da radim u funkciji vašeg savetnika.
- Gospodine savetniče, nemam ni ja jasnu ideju šta bi trebalo da radim kao predsednik, ali sam siguran da će biti posla za obojicu.

 

Nije advokat

Jednom prilikom Beogradski sud je pozvao poznatog glumca Narodnog pozorišta Čiča Iliju Stanojevića kao svedoka, budući je prisustvovao nekoj tuči u kafani.

- Recite nam gospodine Stanojeviću, šta se dešavalo u kafani Tri šešira prošle nedelje upitao je sudija.
- Ja sam pio špricer, a budale se tukle.
- Da li se sećate u koje je vreme započela tuča.
- Pa moglo je biti ja mislim…
- Sud interesuje tačno vreme, a ne šta vi mislite, upade u reč advokat optuženog.
- Vi dakle ne želite da znate šta ja mislim, obrati se Čiča Ilija advokatu.
- Ne.
- E, onda od mog svedočenja nema ništa. Ja ne mogu da govorim, a da ne mislim, ja sam svedok, nisam advokat.

Ruzvelt kao advokat – pripravnik

Na početku svoje advokatske karijere Ruzvelt se upustio u jednu složenu i zahtevnu parnicu. Njegov protivnik u ovom slučaju bio je vrsni njujorški advokat, čije su znanje, veština i govorništvo za mladog Ruzvelta bili samo željeni uzor. Ipak iskusni advokat napravio je jednu grešku - njegov govor pred porotom trajao je nekoliko sati. Ovo je bila šansa za mladog advokata. Pošto je dobio reč Ruzvelt se obratio poroti:
„Gospodo, čuli ste dokaze. Takođe ste čuli i brilijantni govor mog uvaženog kolege. Ako verujete njemu, a ne verujete dokazima, vi ćete doneti odluku u njegovu korist.“
Posle pet minuta većanja porota je donela odluku u korist Ruzveltovog protivnika.

Četiri politička tipa

U jednom govoru preko radija Ruzvelt je na sledeći način okarakterisao četiri različita politička tipa.
Radikal je čovek koji sa obe noge čvrsto stoji u oblacima, konzervativac čvrsto stoji na zemlji, ali nikad neće krenuti napred, reakcionar je mesečar koji hoda u nazad, a liberal je čovek čijim nogama i rukama upravlja glava.

 

Prolazno i večno

Ajnštajn je sa oduševljenjem dočekao osnivanje jevrejske države, ali je u isto vreme izrazio i bojazan za prava Arapa u Izraelu.
Godine 1952.-e Ajnštajnu je bilo ponuđeno da bude predsednik Izraela. On je ovu ponudu odbio sledećim rečima – Politika je kratkotrajna, jednačina je večna.

 

Isto pitanje

Jednom prilikom se između Alberta Ajnštajna i studenta koji je kod njega polagao ispit, vodio ovakav dijalog.
- Gospodine profesore, pitanje na koje treba da odgovorim je ono isto, koje ste mi postavili pre godinu dana, kada sam položio ispit.
- Tačno kolega, pitanje je isto, ali se odgovor za godinu dana znatno promenio.

Četvrti svetski rat

„Ne znam kako bi se vodio Treći svetski rat, ali sam siguran da bi kamenje i motke bilo oružje Četvrtog,“ primetio je jednom prilikom Ajnštajn.

Sve je relativno

Uskoro po objavljivanju svoje opšte teorije relativiteta 1915. godine Ajnštajn je održao predavanje na pariskoj Sorboni. Svoju besedu završio je sledećim rečima:
„Ako se moja teorija relativiteta dokaže kao tačna, Nemačka će tvrditi da sam Nemac, a Francuska saopštiti da sam građanin sveta. Ako se utvrdi da je moja teorija pogrešna, Francuska će reći da sam Nemac, a Nemačka će objaviti da sam Jevrejin.“

Ajnštajn i Čaplin

Posle premijere Čaplinovog filma Svetla pozornice, poznati glumac i slavni fizičar zajedno su napustili svečanu salu. Publika je burnim aplauzom i uzvicima oduševljenja pozdravila dvojicu velikana. Kada se žagor stišao Čaplin se okrenu ka Ajnštajnu:
„Publika je oduševljena kao što ste videli gospodine profesore. Meni kliču jer me svi razumeju, a vama jer vas niko ne razume.“

Ronald Regan

Poslednji period vladavine Džimija Kartera bio je obeležen recesijom. Kada je pobedio na predsedničkim izborima i preuzeo kormilo vlasti, Ronald Regan je, nakon ekonomskog oporavka, izjavio sledeće:
“Depresija je kad ste nezaposleni. Recesija je kad je vaš sused nezaposlen, a oporavak? Oporavak je, kad je Džimi Karter nezaposlen.”

 

 

Pravne zanimljivosti:

Pravne anegdote:

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa