ARHIVA BROJEVA

2024. godina

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić; Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji; Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Ostale zanimljivosti

NAJVEĆI FALSIFIKAT NOVČANICA U ISTORIJI

Najveću operaciju falsifikovanja novčanica izvršila ja fašistička Nemačka za vreme Drugog svetskog rata. U nameri da izazovu haos ne tržištu Engleske, Nemci su za vreme bombardovanja Velike Britanije iz aviona izbacili oko sto miliona falsifikovanih novčanica u apoenima od pet funti. Falsifikovanje je neposredno obavilo tehničko odeljenje Nemačke tajne službe AMT 4. Falsifikati su bili tehnički izvanredno urađeni, tako da je i stručnjacima trebalo puno truda da ustanove falsifikat. I pored tehničke perfekcije ova operacija čiji je šifrovani naziv bio - Berhard nije uspela. Građani Engleske, jednostavno nisu koristili funte koje su im pale s neba.
Sličnu operaciju Nemci su izveli i za vreme blokade Lenjingrada.
Ovoga puta predmet krivotvorenja bili su bonovi za racionalisano snabdevanje građana opsadnutog Lenjingrada. I pored sveg nastojanja falsifikatora efekti ovog “poduhvata“ bili su isti kao prilikom Bitke za Britaniju.

NAJSTARIJA INDUSTRIJSKA ŠPIJUNAŽA

U drevnoj Kini još pre nove ere bila je poznata proizvodnja svile.
Kinezima je svila predstavljala značajan izvozni artikal, a tajnu proizvodnje svile, Kinezi su najstrože čuvali. Međutim dvojica kaluđera iz Evrope uspeli su, da u bambusovim štapovima iznesu svilenu bubu i nedugo posle toga Damask je postao prvo mesto sveta gde se osim u Kini gajila svilena buba i proizvodila svila.
Danas se smatra da je otkrivanje tajne pravljenja svile najstarija industrijska špijunaža.

PRVA ŽENA ADVOKAT U SRBIJI

Prema mnogim istraživanjima prva žena advokat u Srbiji bila je Marija Popović, supruga pesnika Sime Milutinovića-Sarajlije. Bila je Vukov poštovalac i saradnik na polju jezičke reforme i veliki ljubitelj poezije Sime Milutinovića Sarajlije. Sa Simonom se upoznala u Pešti, gde je studirala i završila pravni fakultet. Posle venčanja 1838. godine u Pešti, preselili su se u Beograd gde je Marija Popović započela svoju advokatsku praksu. Njihovi beogradski dani proticali su u nemaštini i oskudici. Bujna pesnička priroda, Sima se uključio u stranačke borbe tadašnje Srbije, ne mareći puno za materijalno stanje svoje familije. Ni Marija Popović nije zarađivala u svom advokatskom poslu. Odana svojim čovekoljubivim idealima ona je, uglavnom besplatno, zastupala beogradsku sirotinju po sudovima.

SUDIJA U DEVEDESETOJ

“Sudije ne podnose ostavku nikada, a umiru vrlo retko”. Ova šala se ne odnosi na naše sudije. Dosetka o kojoj je reč, izrečena je na račun američkih sudija. Kaže se da u svakoj šali ima i zrno istine. Da li se i u ovoj prilici to zrno može pronaći?

Da bismo na ovo pitanje odgovorili, moramo se načas pozabaviti nekim odredbama najstarijeg, važećeg Ustava sveta.
Odnos Vrhovnog suda sa drugim nosiocima vlasti, regulisan je američkim ustavnim sistemom “kočnica i ravnoteža”. Predsednik SAD na osnovu mišljenja i uz formalno odobrenje Senata, imenuje sudije Vrhovnog suda. Ali pošto ih jednom imenuje, on ne može da ih smeni s obzirom na stalnost sudijske funkcije. Što se tiče “radnog staža” delilaca pravde, po američkom Ustavu sudije Vrhovnog suda mogu vršiti svoju funkciju “sve dok se dobro drže”.
Tako je sudija Oliver Holms sudio do svoje devedesete godine, upravo do vremena dokle se “dobro držao”.

Pravne zanimljivosti:

Pravne anegdote: