ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

ZAŠTITA PRIVATNOSTI NA RADNOM MESTU

 Vesna Nikolić, advokat

Osnovi sistema zaštite podataka o ličnosti postavljeni su u Konvenciji Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka, koja je postala deo unutrašnjeg pravnog poretka na osnovu Zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka. Neretko, potreba i praksa poslodavca je i da tehničkim sredstvima prikuplja i obrađuje podatke o zaposlenima u svrhe obezbeđivanja bezbednosti i zaštite na radu, zaštite imovine i informacija, reputacije i drugih svojih legitiminih poslovnih interesa. Ovo po pravilu uključuje podatke kontrole pristupa prostorijama, snimaka bezbednosnog video-nadzora, podatke o GPS praćenju vozila, ostvarenim komunikacijama preko službenih telefona i drugih sredstava elektronske komunikacije u vlasnišvu poslodavca, sadržaj službene elektronske pošte i druge informacije privatnog karaktera koje se mogu naći na IT resursima u vlasništvu poslodavca.

Ove situacije su same po sebi delikatne kada se jave u privatnom sektoru, ali punu težinu dobijaju kada se kao poslodavac pojavljuje država ili organ javne uprave. U nedostatku sistemskog uređenja oblasti, budući da je zaštita podataka o ličnosti članom 42. Ustava Republike Srbije zajemčena kao posebno ljudsko pravo, u tumačenju i zaštiti ovog prava zaposlenih, potrebno je primeniti odgovarajuće međunarodne standarde ljudskih prava, kao i praksu međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje, kao što je na primer Evropski sud za zaštitu ljudskih prava u Strazburu. Pri tome treba imati na umu da cilj nije samo zaštita podataka o ličnosti zaposlenih nego i zaštita pojedinca na koga se ti podaci odnose, a time i dela njegove privatnosti i ličnog integriteta.