ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

UTVRĐIVANJE I OSPORAVANJE OČINSTVA I MATERINSTVA POSTUPAK I NAČINI DOKAZIVANJA U PATERNITETSKIM I MATERNITETSKIM SPOROVIMA

Branka Babović,
doktorant na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu

Ni u jednom pravnom sistemu poreklo bračnog deteta od oca ne utvrđuje se u svakom konkretnom slučaju već se pretpostavlja da je otac bračnog deteta muž majke deteta, koji je sa njom bio u braku u vreme rođenja ili začeća deteta. Ovakva pretpostavka obuhvata i biološku i pravnu stranu pitanja porekla deteta od oca. S biološkog stanovišta, očinstvo nije tako evidentno kao što je vidljivo materinstvo, s obzirom na to da začeće deteta, za razliku od trudnoće i porođaja, nije činjenica koja je očigledna. S druge strane, u najvećem broju slučajeva u životu pravna pretpostavka o očinstvu muža majke deteta biće potvrđena i činjenicom njegovog biološkog očinstva, jer je brak potpuna životna zajednica muškarca i žene. No, ako se pravna pretpostavka o očinstvu muža majke deteta ne poklapa s biološkom istinom o začeću deteta ona se može obarati dokazivanjem njene neistinitosti. To praktično znači da je dozvoljeno dokazivati da muž majke deteta nije i njegov prirodni otac. Za razliku od bračnog očinstva vanbračno očinstvo utvrđuje se u svakom pojedinom slučaju na jedan od dva pravno moguća načina: priznanjem ili sudskom odlukom. Sudska praksa pokazuje da se dokazivanje očinstva rešava na osnovu pravne pretpostavke i sudsko-medicinskog veštačenja.