ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Ustavnosudska kontrola zakonodavne vlasti - prilog raspravi o sudskom aktivizmu

- prilog raspravi o sudskom aktivizmu -

dr Bosa M. Nenadić,
sudija Ustavnog suda Srbije

Kontrola saglasnosti zakona sa ustavom, s ciljem držanja zakonodavne vlasti u granicama ustava kao najvišeg prava, bila je i ostala ekskluzivna funkcija evropskih ustavnih sudova, bez izuzetka. Ona je "posebno skrojena" za ustavne sudove koji u sistemu centralizovane kontrole ustavnosti zakona obavljaju ovu jedinstvenu funkciju – funkciju "osnovnog čuvara i promotera", ustavom zajamčenih trajnih vrednosti demokratskog društva. Međutim, ni posle skoro jednog veka od uvođenja modernog ustavnog sudstva i širenja prostora njegovog delovanja nema jedinstvenog, ni jednostavnog odgovora na pitanje dokle sežu ovlašćenja ustavnih sudova u vršenju te kontrole, odnosno koje su adekvatne granice njihovog "dopustivog delovanja" u odnosu na zakonodavnu vlast, tj. vladavinu većine. I dok se pitanje ovlašćenja ustavnih sudova da spreče stupanje na snagu zakona koji su izglasani u parlamentu, odnosno da kasiraju (ukidaju) neustavne zakone i druge "defektne" akte zakonodavne vlasti, smatra uveliko apsolviranim, to se ne može reći za pitanje ovlašćenja ustavnih sudova da čuvajući ustav i njegove osnovne vrednosti "čitaju" i "interpretiraju" ustavne odredbe (kao i odredbe kontrolisanog zakona) i time utvrđuju njihovo "pravo značenje", odnosno kad odredbe zakona "osnažuju" svojim odbijajućim interpretativnim odlukama i po principu "presuđene stvari" - res judicata, čine zakon imunim na naknadnu kontrolu ustavnosti; ili kad parlament "upozoravaju" na propuste u uređivanju društvenih odnosa; ili kad ukazuju na postojanje zakonodavnih praznina u pravnom poretku; ili na potrebu donošenja novog ili izmenu i dopunu postojećeg zakona, ili pak na potrebu preduzimanja drugih mera od strane zakonodavca radi odbrane ustava i obezbeđenja jedinstva pravnog poretka.