ARHIVA BROJEVA
2023. godina 2022. godina 2021. godina 2020. godina 2019. godina 2018. godina 2017. godina 2016. godina
2015. godina
2014. godina
2013. godina
2012. godina
2011. godina
2010. godina
2009. godina
2008. godina
2007. godina
2006. godina
2005. godina
2004. godina
2003. godina
2002. godina
2001. godina
2000. godina
SUDSKA PRAKSA - KRIVIČNO PRAVO 1898 - 1930
SUDSKA PRAKSA - KRIVIČNO PRAVO
1898 - 1930
OCENA BLAŽEG ZAKONA
- Pri oceni blažijeg zakona, sud treba da ima u vidu celokupan sistem odmeravanja kazne i izvršenja iste, a ne samo vrstu i meru kazne, kojom je krivično delo ugroženo.
Aranđelovački prvostepeni sud - našao je: da u radnji optužene Darinke, što je na dan 14. aprila 1925. god. iz puške pucala na privatnu tužilju Perku i ovu ranila, stoji delo iz § 156 stav II u vezi sa 41 i 44 kaznenog zakonika, a da joj se kazna za ono delo ima odmeriti po § 167 pretposlednji stav novog krivičnog zakona, kao blažijeg po optuženu, pa je presudom svojom od 13-IV-1930 god, Br. 11982 optuženu kaznio sa šest meseci strogog zatvora, s tim da se izdržanje ove kazne odloži za jednu godinu dana u smislu § 65 novog krivičnog zakona.
Beogradska Apelacioni Sud - našao je, da je prvostepeni sud pogrešno uzeo da je novi krivični zakonik blaži za optuženu od starog kaznenog zakonika, jer za ovo pokušano delo § 167 pretposlednji stav krivičnog zakonika predviđa kao minimum tri godine robije, dokle § 156 II od. kaznenog zakonika za svršeno delo ubistva predviđa da se kazna može spustiti na dve godine zatvora, a s obzirom na to, da se po starom kaznenom zakoniku pokušaj uvek blaže kazni kao i na priznate olakšice, u principu se kazna može svesti do minimuma i ispod devet meseci zatvora. Zato je presudu prvostepenog suda preinačio i svojom presudom od 6-IV-1930 god. Br. 5916 optuženu za ovo delo kaznio sa šest meseci zatvora.
Kasacioni sud - poništio je ovu presudu sa razloga:
"Nije mogao sud svoju ocenu u smislu § 2 kriv. zak., koji je od dva zakona blaži, osnivati jedino na vrsti, odnosno meri kazne, koja se u konkretnom slučaju optuženom prema prirodi dela i ostalim okolnostima izvršenja dela, ima odmeriti, nego je, postupajući po pomenutom zakonskom naređenju krivičnog zakonika, bio dužan da pri svojoj oceni ima u vidu celokupan sistem odmeravanja i izvršenja kazne po jednom i po drugom zakoniku, pa svoju odluku da donese prema onom zakonu, po kome kazneno-pravna sankcija rezultira, kao blaža za krivca. Prema ovome, kad je novim krivičnim zakonikom predviđena ustanova uslovne osude, o kojoj ne može biti reči pri osudi po starom kaznenom zakoniku, a koja nesumnjivo ima uticaja na to, da u slučaju nalaženja suda u smislu § 65 kriv. zak. o njenoj umesnosti u konkretnom slučaju, optuženi dosuđenu kaznu pod uslovom oseti kao blažu, nego inače, onda je sud trebao da se upusti u ocenu da li pri osudi po novom krivičnom zakoniku u konkretnom slučaju ima mesta uslovnoj osudi ili ne i s obzirom na to donese svoju odluku u smislu § 2 kriv. zak."
Primedbe IV odeljenja od 13. novembra 1930. godine, Br. 11141.