ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

SUDSKA PRAKSA - KRIVIČNO PRAVO 1898 - 1930

SUDSKA PRAKSA - KRIVIČNO PRAVO

1898 - 1930

OCENA BLAŽEG ZAKONA

- Pri oceni blažijeg zakona, sud treba da ima u vidu celokupan sistem odmeravanja kazne i izvršenja iste, a ne samo vrstu i meru kazne, kojom je krivično delo ugroženo.

Aranđelovački prvostepeni sud - našao je: da u radnji optužene Darinke, što je na dan 14. aprila 1925. god. iz puške pucala na privatnu tužilju Perku i ovu ranila, stoji delo iz § 156 stav II u vezi sa 41 i 44 kaznenog zakonika, a da joj se kazna za ono delo ima odmeriti po § 167 pretposlednji stav novog krivičnog zakona, kao blažijeg po optuženu, pa je presudom svojom od 13-IV-1930 god, Br. 11982 optuženu kaznio sa šest meseci strogog zatvora, s tim da se izdržanje ove kazne odloži za jednu godinu dana u smislu § 65 novog krivičnog zakona.

Beogradska Apelacioni Sud - našao je, da je prvostepeni sud pogrešno uzeo da je novi krivični zakonik blaži za optuženu od starog kaznenog zakonika, jer za ovo pokušano delo § 167 pretposlednji stav krivičnog zakonika predviđa kao minimum tri godine robije, dokle § 156 II od. kaznenog zakonika za svršeno delo ubistva predviđa da se kazna može spustiti na dve godine zatvora, a s obzirom na to, da se po starom kaznenom zakoniku pokušaj uvek blaže kazni kao i na priznate olakšice, u principu se kazna može svesti do minimuma i ispod devet meseci zatvora. Zato je presudu prvostepenog suda preinačio i svojom presudom od 6-IV-1930 god. Br. 5916 optuženu za ovo delo kaznio sa šest meseci zatvora.

Kasacioni sud - poništio je ovu presudu sa razloga:

       "Nije mogao sud svoju ocenu u smislu § 2 kriv. zak., koji je od dva zakona blaži, osnivati jedino na vrsti, odnosno meri kazne, koja se u konkretnom slučaju optuženom prema prirodi dela i ostalim okolnostima izvršenja dela, ima odmeriti, nego je, postupajući po pomenutom zakonskom naređenju krivičnog zakonika, bio dužan da pri svojoj oceni ima u vidu celokupan sistem odmeravanja i izvršenja kazne po jednom i po drugom zakoniku, pa svoju odluku da donese prema onom zakonu, po kome kazneno-pravna sankcija rezultira, kao blaža za krivca. Prema ovome, kad je novim krivičnim zakonikom predviđena ustanova uslovne osude, o kojoj ne može biti reči pri osudi po starom kaznenom zakoniku, a koja nesumnjivo ima uticaja na to, da u slučaju nalaženja suda u smislu § 65 kriv. zak. o njenoj umesnosti u konkretnom slučaju, optuženi dosuđenu kaznu pod uslovom oseti kao blažu, nego inače, onda je sud trebao da se upusti u ocenu da li pri osudi po novom krivičnom zakoniku u konkretnom slučaju ima mesta uslovnoj osudi ili ne i s obzirom na to donese svoju odluku u smislu § 2 kriv. zak."

Primedbe IV odeljenja od 13. novembra 1930. godine, Br. 11141.