ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

SUDSKA PRAKSA 1898 - 1930

SUDSKA PRAKSA

1898 - 1930

PARNIČNI POSTUPAK

Slobodno raspolaganje dokazima (iznošenje ili propuštanje) – pravo parničara

Svaka parnična strana ovlašćena je po §. 22. Građ. Zak. da u toku ili izvan spora raspolaže onim pravima koja joj pripadaju.

Kasacioni Sud primedbama Br. 597. od 27. januara, 1899. god, poništio je presudu Apelacionoga Suda Br. 4480. od 11. decembra, 1898. god, našavši da ne odgovara zakonu, jer kad ce iz beleške sudske vidi, da od tužioca nije uzeta reč o navodu tuženog, da mu tužilac u opšte nije otac, a iz te okolnosti potiče, kako pravo tužioca tako i dužnost tuženoga za traženo izdržavanje, — onda je sud presudu izrekao na nepotpunom izviđaju, protivno §. 166. Građ. Sud. Post.

Apelacioni Sud ne usvoji ove primedbe, već pod Br. 179. od 6. februara, 1899. god, da sledeće protivrazloge:

Svaka parnična strana ovlašćena je po §. 22. Građ. Zak. da s onim pravima koja njoj pripadaju, u toku ili izvan spora slobodno raspolaže. A ovo slobodno raspolaganje parničara sastoji se u tome, što ne svaka od parničnih strana po svojoj volji upotrebiti ili propustiti ili se čak i odreći onih dokaza, koje ima na raspoloženju radi održanja svojih ili odbrane od protivnikovih potraživanja.

Po tome, kad tužilac u tužbi i na ročištima nije hteo da podnese dokaza o tome, da mu je tuženi rođeni sin, te da bi usled toga po §. 127. Građ. Zak. imao prava izdržanja od njega, ma da mu je tuženi odmah u početku spora u odgovoru na tužbu i docnije na svima ročištima, osporavao ovo pravo, jedino po tom osnovu, što ne podnosi nikakvih dokaza, da mu je on rođeni sin, onda se ima uzeti, da se tužilac toga dokaza dragovoljno odrekao, kad se iz navedenoga vidi, da mu je bila data pridika, da isti dokaz upotrebi, ili na navod tuženog o ovome odgovori.

I Opšta Sednica Kasacionoga Suda od 20. februara, 1800. god, pod Br. 1461 našla je, da su protivrazlozi Apelacionoga Suda Br. 179. - na zakonu osnovani, a da primedbe Kasacionoga Suda Br. 597. - ne stoje.