ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

SUDSKA PRAKSA 1898 - 1930

SUDSKA PRAKSA

1898 - 1930

IMOVINSKO-PRAVNI ODNOSI

Podela imovine sinovima i ostanak (sa svojim delom) u zajednici sa nekim od sinova – postojanje zadruge

I kad otac podeli svoje imanje sa sinovima, pa sa svojim delom ostane u zajednici sa nekima od njih, — ipak bez izričnog ugovora o tome, tu nema zadruge između njega i tih sinova.

Kasacioni Sud primedbama Br. 9754 (iz 1903. god.) od 4. februara, 1904. god, poništio je presudu Leskovačkoga Prvostepenoga Suda Br. 15525. od 22. oktobra 1903. god, našavši, da ne odgovara zakonu, jer po §§. 57. i 507. Građ. Zak. pod zadrugom ili zadružnon kućom razume se smeša zajedničkog života i imanja više punoletnih lica samih ili sa svojim potomstvom vezanih prirodnim ili usvojenim srodstvom, iz čega izlazi, da ne može biti zadruge između oca i sinova koji žive kod oca na njegovom imanju kao njegovi potomci.

Pema tome sud je pogrešio što je samo iz takog zajedničkog života tuženih sa svojim ocem pokojnim Petkom. posle deobe tužioci Stojiljka, utvrdio zadružni odnos između tuženih i njihovog oca i samo tuženima kao zadrugarima dosudio pravo na nasleđe zaostavše posle njihovog oca I kad po izvršenoj deobi nije u smislu §§. 494. i 512 Građ. Zak stvorena zajednica između tuženih i njihovog oca naročitim ugovorom, onda se pitanje o spornom nasleđu ima raspraviti po zakonskim naređenjima o nasledstvu van zadruge — glava IX. Građ Zak. u toliko pre, što se iz izvršne presude toga suda Br. 17892. vidi, da je pokojni Petko—otac. parničara — hteo testamentom da oglasi tužene za naslednike njegove zaostavštine, što ne bi imao potrebe da čini kad bi smatrao da zaista postoji između njega i tuženih zadruga ili zajednica.