ARHIVA BROJEVA

Sudska odluka stvara pravo i održava snagu zakona - uz mogućnost sumnje

 

Dr Vesna Dabetić-Trogrlić,
sudija Privrednog suda u Beogradu

Opšti izbor sudija sproveden u okviru tzv. pravosudne reforme u 2009. godini, obeležio je kulturni identitet prostorno-vremenske realnosti Srbije XXI veka kao pojava koju je, kako u granicama, tako i van granica Republike Srbije, osudila svekolika stručna javnost. Vršeći opšti izbor sudija Visoki savet sudstva u prvom sastavu nije izabrao na stotine sudija (ukupno 837) koje su obavljale sudijsku dužnost kao lica izabrana po Ustavu Republike Srbije od 1990. godine i propisima donetim na osnovu njega. U kojoj meri je odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva o neizboru stotine sudija imala autentičan osnov, najbolje svedoči odluka Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS" br. 71/2012 od 25.07.2012. godine) doneta u postupku po ustavnim žalbama neizabranih sudija. Ustavni sud konstatuje da je za odlučivanje o podnetim žalbama od značaja i odredba člana 32. stav 1. Ustava, kojom se svakome jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud1 pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, pa ceneći osnovanost podnetih žalbi Ustavni sud najpre konstatuje da je pravni status svih sudija izabranih po ranije važećim propisima regulisan odredbom člana 101. Zakona o sudijama i iznosi tvrdu argumentaciju da je u postupku opšteg izbora tim sudijama garantovan izbor na stalnu sudijsku funkciju ukoliko u odnosu na njih ne bude oborena pretpostavka izbornosti2 i nalazi da prvi sastav Visokog saveta sudstva nije u skladu sa standardima pravičnog suđenja utvrdio da bilo ko od neizabranih sudija ne ispunjava zakonske uslove za izbor na stalnu sudijsku funkciju, čime je povredio pravo neizabranih sudija na pravično suđenje. 


 

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa