ARHIVA BROJEVA

SARADNJA LEKARA RAZLIČITIH SPECIJALNOSTI I NJIHOVA ODGOVORNOST

prof. dr Jakov Radišić

1. Savremenu medicinu karakteriše mnoštvo priznatih stručnih oblasti, koje iziskuju naučnu specijalizaciju i subspecijalizaciju. Međutim, naspram specijalizacije u medicini stoji, ipak, načelna nedeljivost ljudskog organizma, koja zahteva saradnju lekara različitih stručnih oblasti. Bez saradnje delotvorna medicinska pomoć jedva da je moguća. Predstavnici raznih grana medicine međusobno se dopunjavaju i upućeni su jedni na druge. Lekari pojedinih struka sve više rade zajedno, kao jedan tim, koji opslužuje istog pacijenta. Tako na primer, radiolozi i laboratorijski lekari podržavaju interniste i hirurge prilikom dijagnostike, hirurg i anesteziolog sarađuju u operacionom timu, a pedijatar i akušer dopunjavaju se u neonatalnoj oblasti1.

2. Stalno širenje i produbljivanje specijalnih znanja i iskustava u određenoj stručnoj oblasti, kao i upotreba sve složenijih medicinskih aparata, ne znače samo "blagoslov" koji garantuje velike uspehe medicine; ono skriva u sebi i "uzroke nesreće", u obliku specifičnih izvora opasnosti2. Naime, u svakom timskom radu prisutni su tipični rizici saradnje. Ti rizici mogu proisticati iz nedostatka kvalifikacije i iskustva pojedinih učesnika, iz nedovoljne komunikacije i saradnje, i iz nepotpune međusobne usklađenosti preduzetih mera. Sem toga, mogući su i propusti u organizaciji, tako da se njome ne garantuje ni sigurnost ni kontrola3. Greške koje nastaju na taj način mogu se sistematski opisati kao: 1) nedostaci u komunikaciji, 2) nedostaci u koordinaciji, 3) nedostaci u kvalifikaciji, i 4) nedostaci u razgraničenju nadležnosti4.

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa