ARHIVA BROJEVA

Razgraničenje stvarne nadležnosti između sudova opšte i posebne nadležnosti - privrednih sudova

Stojan Jokić,
sudija Vrhovnog kasacionog suda

Uvodne napomene

Uočeno je da su sve učestaliji zahtevi za rešavanje negativnog sukoba nadležnosti između sudova opšte nadležnosti i privrednih sudova, kao sudova posebne nadležnosti. Negativni sukob nadležnosti rezultiran je nejasnim i nedorečenim zakonskim normama, težnjom da se odbijanjem nadležnosti, oglašavanjem stvarno nenadležnim a potom izazivanjem sukoba nadležnosti od strane drugog suda reši sudski predmet. Pritom, negativni sukobi nadležnosti nastaju i zbog nedovoljnog poznavanja pozitivnih propisa koji su iz stvarne nadležnosti privrednih sudova. To se prevashodno odnosi na stvarnu nadležnost, proisteklu iz sporova nastalih povodom stečaja, reorganizacije i likvidacije u kojima je jedna od stranaka stečajni dužnik, dužnik u reorganizaciji ili likvidacioni dužnik. Posebno na atrakaciju nadležnosti prenošenjem stvarne nadležnosti iz sudova opšte nadležnosti na privredne sudove. Uočene su i greške u redosledu preduzimanja procesnih radnji koje pri odbijanju svoje stvarne nadležnosti čine osnovni sudovi kao sudovi opšte nadležnosti. Negativni sukobi nadležnosti znatno utiču na dužinu trajanja započetih sudskih postupaka, što može uticati i na suđenje u razumnom (nerazumnom) roku. Otuda je zadatak tematskog rada pokušaj da se ukaže na najučestalije sukobe nadležnosti, nepravilnosti u procesnom postupanju i sledom toga i na stvarnu nadležnost za suđenje u parnicama i postupcima izvršenja u kojima je izazvan negativan sukob nadležnosti. U postupcima izvršenja takođe postoji negativan sukob nadležnosti, pa će deo tematskog rada biti posvećen i sukobima nadležnosti u postupcima izvršenja. Nadam se i očekujem da će zadatak iz tematskog rada bar delimično biti ostvaren i time rezultiran smanjenjem broja negativnih sukoba nadležnosti.

 



Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa