ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

RADNI SPOR I ROK ZA SUDSKU ZAŠTITU

Borivoje Gajić, sudija
Apelacionog suda u Novom Sadu

Spor između zaposlenog i poslodavca, odnosno sindikata i udruženja poslodavaca u postupku kolektivnog pregovaranja, nastao povodom povrede zakonom priznatih individualnih i kolektivnih prava nastalih iz radno-funkcionalne veze zaposlenih i poslodavaca je radni spor. Bez obzira na različite definicije radnog spora u teoriji radnog prava u osnovi se radni sporovi mogu podeliti na individualne radne sporove i kolektivne radne sporove1. U teoriji radnog prava je opšte prihvaćen stav da je radni spor, spor po tužbi zaposlenih, a spor iz radnog odnosa je spor po tužbi zaposlenih i spor po tužbi poslodavca protiv zaposlenog. Radni spor ima svoja materijalno-pravna obeležja (predmet spora i stranke u sporu) i procesno-pravna obeležja (organe koji rešavaju radni spor i postupak u kome se isti spor rešava). Suštinu radnog spora prvenstveno određuje njegov predmet, koji proizilazi iz same sadržine radnog odnosa, koga čine međusobno uslovljena prava i obaveze zaposlenog i poslodavca, tako da obaveze zaposlenog su prava poslodavca, a prava zaposlenog su obaveze poslodavca. Na radne sporove po tužbi zaposlenog protiv poslodavca primenjuju se posebna pravila postupka propisana Zakonom o radu kao matičnim zakonom, pravila propisana posebnim zakonima i posebnim pravilima Zakona o parničnom postupku. Na sporove po tužbi poslodavca primenjuju se opšta pravila parničnog postupka. Parnični postupak pokreće se tužbom kao inicijalnim aktom i ista mora da ispunjava uslove koji se traže za svaki podnesak (član 98. ZPP) i u smislu člana 187. ZPP mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. Da bi sud dozvolio zaštitu povređenog pojedinačnog prava zaposlenog nastalog iz radnog odnosa kod poslodavca tužba saglasno članu 195. važećeg Zakona o radu mora biti blagovremena, u odnosu na ocenu zakonitosti pojedinačnog prava kojim je odlučeno o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog, dok se na sporove za isplatu zarade, naknade zarada, i drugih primanja iz radnog odnosa kao i za naknadom štete, primenjuju rokovi zastarelosti potraživanja. Rok za sudsku zaštitu u radnom sporu je prekluzivan rok i na njega sud pazi po službenoj dužnosti (član 374. stav 2. tačka 3. ZPP2).