ARHIVA BROJEVA
2023. godina 2022. godina 2021. godina 2020. godina 2019. godina 2018. godina 2017. godina 2016. godina
2015. godina
2014. godina
2013. godina
2012. godina
2011. godina
2010. godina
2009. godina
2008. godina
2007. godina
2006. godina
2005. godina
2004. godina
2003. godina
2002. godina
2001. godina
2000. godina
RADNI SPOR I ROK ZA SUDSKU ZAŠTITU
Borivoje Gajić, sudija
Apelacionog suda u Novom Sadu
Spor između zaposlenog i poslodavca, odnosno sindikata i udruženja poslodavaca u postupku kolektivnog pregovaranja, nastao povodom povrede zakonom priznatih individualnih i kolektivnih prava nastalih iz radno-funkcionalne veze zaposlenih i poslodavaca je radni spor. Bez obzira na različite definicije radnog spora u teoriji radnog prava u osnovi se radni sporovi mogu podeliti na individualne radne sporove i kolektivne radne sporove1. U teoriji radnog prava je opšte prihvaćen stav da je radni spor, spor po tužbi zaposlenih, a spor iz radnog odnosa je spor po tužbi zaposlenih i spor po tužbi poslodavca protiv zaposlenog. Radni spor ima svoja materijalno-pravna obeležja (predmet spora i stranke u sporu) i procesno-pravna obeležja (organe koji rešavaju radni spor i postupak u kome se isti spor rešava). Suštinu radnog spora prvenstveno određuje njegov predmet, koji proizilazi iz same sadržine radnog odnosa, koga čine međusobno uslovljena prava i obaveze zaposlenog i poslodavca, tako da obaveze zaposlenog su prava poslodavca, a prava zaposlenog su obaveze poslodavca. Na radne sporove po tužbi zaposlenog protiv poslodavca primenjuju se posebna pravila postupka propisana Zakonom o radu kao matičnim zakonom, pravila propisana posebnim zakonima i posebnim pravilima Zakona o parničnom postupku. Na sporove po tužbi poslodavca primenjuju se opšta pravila parničnog postupka. Parnični postupak pokreće se tužbom kao inicijalnim aktom i ista mora da ispunjava uslove koji se traže za svaki podnesak (član 98. ZPP) i u smislu člana 187. ZPP mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. Da bi sud dozvolio zaštitu povređenog pojedinačnog prava zaposlenog nastalog iz radnog odnosa kod poslodavca tužba saglasno članu 195. važećeg Zakona o radu mora biti blagovremena, u odnosu na ocenu zakonitosti pojedinačnog prava kojim je odlučeno o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog, dok se na sporove za isplatu zarade, naknade zarada, i drugih primanja iz radnog odnosa kao i za naknadom štete, primenjuju rokovi zastarelosti potraživanja. Rok za sudsku zaštitu u radnom sporu je prekluzivan rok i na njega sud pazi po službenoj dužnosti (član 374. stav 2. tačka 3. ZPP2).