ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Prvostepena prekršajna presuda - Uočene greške i propusti pri izradi

Biljana Gavrilović,
sudija Višeg prekršajnog suda

Presudom - kao aktom državne vlasti, konkretizuje se pravilo sadržano u pravnoj normi.

Od sudije zavisi način na koji će svoj misaoni zaključak izveden iz prekršajnog postupka iskazati kroz pisanje presude. Šta je sudija napisao i način na koji je to učinio podjednako je značajno kao i sadržaj onoga što je odlučeno. Pri tome nije od uticaja samo poštovanje propisane forme prilikom izrade presude, već je neophodno imati u vidu da forma predstavlja okvir unutar kojeg se formuliše proces sudskog razmišljanja.

Kod komplikovanog činjeničnog stanja - raste potreba za komentarom i analizom kako bi se objasnili razlozi donošenja sudske presude određenog sadržaja. S druge strane, ako pravno bitne činjenice nisu složene, okvir sudskog zaključka biće jednostavniji.

Nije samo veština pisanja uslov valjanosti presude, jer posedovanje veštine pisanja bez pravnog znanja nije garancija valjanosti sudske odluke.

Takođe, nije uvek stepen jednostavnosti pisanja isto što i jasna i razumljiva odluka suda, već mora postojati uspešno kombinovanje ovih elemenata.

Poznato je da se presuda sastoji iz uvoda, izreke, obrazloženja i uputstva o pravu na žalbu, pa bi u tom smislu ukazala šta je uočeno od strane autora ovog rada, kao drugostepenog sudije, kao propust prilikom izrade prvostepenih presuda po pojedinim segmentima.