ARHIVA BROJEVA

Pretpostavka nevinosti

Dr Đorđe Sarapa, advokat iz Beograd

Pretpostavka okrivljenikove nevinosti je osnov svakog civilizovanog pravosuđa i najvažnija pretpostavka u krivičnom procesnom pravu. Jedna je od ideja francuske revolucije i prosvetiteljstva. U normativnom smislu osnovi pretostavke nevinosti sadržani su u članu 9. Deklaracije o pravima čoveka i građanina iz 1789. godine1.

Za razliku od sumnje da je učinio krivično delo, što je predmet dokazivanja, nevinost okrivljenog se u krivičnom postupku ne utvrđuje nego pretpostavlja. Zato pretpostavka nevinosti pre svega znači da okrivljeni nije dužan da iznosi odbranu i dokazuje nevinost, iz čega sledi da teret dokazivanja leži na tužiocu. Iz toga proizilazi da sud mora doneti oslobađajuću presudu ne samo onda kad postoji potpuno uverenje u nevinost okrivljenog nego i onda kad ne postoji potpuno uverenje u njegovu krivicu2. To isključuje mogućnost da okrivljeni bude oslobođen ali ipak pod sumnjom. U vreme inkvizicionog postupka, koji nije poznavao pretpostavku nevinosti, postojala je mogućnost donošenja presude po kojoj se okrivljeni "otpušta ispod suđenja" (absolutio ab instantia). Za razliku od oslobađajuće presude, nakon donošenja ovakve presude okrivljeni je ostao i dalje pod sumnjom, jer se smatralo da je verovatno učinio krivično delo ali nije oglašen krivim i izrečena mu kazna zato što nije bilo dovoljno dokaza. 

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa