ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Pretpostavka nevinosti

Dr Đorđe Sarapa, advokat iz Beograd

Pretpostavka okrivljenikove nevinosti je osnov svakog civilizovanog pravosuđa i najvažnija pretpostavka u krivičnom procesnom pravu. Jedna je od ideja francuske revolucije i prosvetiteljstva. U normativnom smislu osnovi pretostavke nevinosti sadržani su u članu 9. Deklaracije o pravima čoveka i građanina iz 1789. godine1.

Za razliku od sumnje da je učinio krivično delo, što je predmet dokazivanja, nevinost okrivljenog se u krivičnom postupku ne utvrđuje nego pretpostavlja. Zato pretpostavka nevinosti pre svega znači da okrivljeni nije dužan da iznosi odbranu i dokazuje nevinost, iz čega sledi da teret dokazivanja leži na tužiocu. Iz toga proizilazi da sud mora doneti oslobađajuću presudu ne samo onda kad postoji potpuno uverenje u nevinost okrivljenog nego i onda kad ne postoji potpuno uverenje u njegovu krivicu2. To isključuje mogućnost da okrivljeni bude oslobođen ali ipak pod sumnjom. U vreme inkvizicionog postupka, koji nije poznavao pretpostavku nevinosti, postojala je mogućnost donošenja presude po kojoj se okrivljeni "otpušta ispod suđenja" (absolutio ab instantia). Za razliku od oslobađajuće presude, nakon donošenja ovakve presude okrivljeni je ostao i dalje pod sumnjom, jer se smatralo da je verovatno učinio krivično delo ali nije oglašen krivim i izrečena mu kazna zato što nije bilo dovoljno dokaza.