ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Pravna priroda upravnih radnji državnih službenika

Aleksandar Antić,
Saradnik u nastavi i doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu

Apstrakt: Upravne radnje su jedan od elemenata upravne funkcije u pravnom sistemu Republike Srbije, koje najčešće preduzimaju državni službenici. Zajedno sa upravnim aktima one čine sadržinu uprave, koja je shodno našim pozitivnopravnim propisima, određena kao jedna od funkcija državne vlasti tj. kao upravna funkcija.

Za razliku od upravnih akata koji su u okviru nauke upravnog prava podrobno obrađeni, sa upravnim radnjama to nije slučaj. Razlog zbog kojeg se njima pridaje manje pažnje u okviru nauke upravnog prava, jesu brojne teškoće prilikom njihovog definisanja a potom i prilikom njihove podele. Razmimoilaze se stanovišta naučnih radnika u pogledu toga šta su upravne radnje, tj. da li su upravne radnje sve materijalne radnje uprave ili samo one materijalne radnje uprave koje karakteriše autoritativnost. Pored neslaganja u pogledu definisanja upravnih radnji teško je izvršiti i podelu upravnih radnji, koju bi karakterisala relativna nepromenljivost, usled njihove brojnosti i raznovrsnosti. Slična je situacija i sa neautoritativnim materijalnim radnjama uprave.

U okviru rada autor je obuhvatio oba stanovišta o upravnim radnjama, prikazana su različita mišljenja naučnih radnika u pogledu njihove definicije. Nakon toga navedena su obeležja upravnih radnji kao autoritativnih materijalnih radnji uprave bez samostalnog i neposrednog pravnog dejstva. Potom je izvršena podela upravnih radnji i neautoritativnih radnji uprave na osnovu njihovih zajedničkih karakteristika, pri čemu je izvršeno definisanje neautoritativnih materijalnih radnji uprave.