ARHIVA BROJEVA

Pravna priroda arbitražnog rešenja u radnom sporu

Anja Bezbradica,
diplomirani pravnik, master prava

Pravo na zaštitu prava iz radnog odnosa zaposlenom jemči Ustav Republike Srbije (u daljem tekstu: Ustav). Takođe, članom 22. Ustava svakom je zajemčeno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se rešava o njegovom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu. U Republici Srbiji su nekoj vrsti žalbene kontrole podvrgnute odluke svih državnih ili nedržavnih organa ili organizacija koje odlučuju o pravu pojedinca. Sve, osim rešenja arbitra u radnopravnom sporu pred Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova (u daljem tekstu: Agencija). Izvor problema je činjenica da ni teorija ni praksa (a zakon je dosta nejasan), nisu dale odgovor na pitanje šta je arbitar u radnom sporu u pravu Republike Srbije i u kakvom je odnosu prema Agenciji - da li je u pitanju državni službenik zaposlen u institucionalnoj arbitraži čiji je osnivač Republika Srbija, ili je arbitar u radnopravnoj arbitraži samostalan i nezavisan organ. U prvom slučaju govorili bismo o svojevrsnom specijalizovanom državnom sudu, dok bi u drugom slučaju bila reč o pravoj arbitraži, dakle - samostalnoj i nezavisnoj nedržavnoj instituciji koja vrši funkciju presuđivanja na osnovu sporazuma stranaka. Od odgovora na pitanje šta je arbitar i kakav je njegov odnos prema državnoj organizaciji -Agenciji - zavisiće odgovori na mnoga značajna pitanja:

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa