ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

POVRATAK AMANDMANA - Nepotpuna skica za buduću promenu Ustava Srbije

 dr Zoran R. Tomić,
redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

1. DIJAGNOZA

Ustav i ustavnost, ustavna pitanja. Večne teme. Drevan je i nepobitan značaj najvišeg državnog dokumenta: brana svakoj i svačijoj autoritarnosti i temelj ljudskih prava, organizacije vlasti, ekomskog uređenja i teritorijalnog ustrojstva države. Podloga i kruna društvenih vrednosti i odnosa, pravo i politika amalgamisani i izbalansirani. No, ustav ipak ostaje pusti i puki papir ako se ne uspostave odgovarajući ustavni i politički okviri, odlučilačka volja, kultura javnog mnjenja. Najpre, svekolike okolnosti za ustavni preobražaj. A kada se nova konstitucija napiše i usvoji - da se po njoj postupa. I normativno i faktički. Da bude realna, a unapređujuća. Da odražava jurističku tradiciju domaćeg tla, a da ujedno sadrži i savremene tonove. Legitimne i proverene. Slobodarske, demokratske. Izbalansiranost i red. Ili da ustavni papir ostane samo provizorijum, kako je u više navrata i bilo.

U domaćem pravnom sistemu, ustavne propise čine Ustav Republike Srbije i Ustavni zakon za njegovo sprovođenje; ustavni rang imaju i odluke Ustavnog suda Srbije. S obzirom na njihovu prirodu, pravnu snagu i sadržinu, ustavni propisi predstavljaju početni izvor celokupnog zakonodavstva određene države, odnosno svih grana pravnog sistema. Najviši ovdašnji pravni akt izričito predviđa sopstvenu supremaciju. Tako je u njemu naglašeno da je Ustav najviši pravni akt Republke Srbije da svi zakoni i opšti akti moraju da budu s njim saglasni (član 194. st. 2-3).

Ustavna situacija u Srbiji danas je, pravno uzev, u najmanju ruku “mlaka”. Malo je onih koji ozbiljno govore o ustavnoj reformi, još manje onih koji veruju da se novim ustavom - kao jednim od potencijalnih zamajaca - može doprineti korenitom preobražaju zemlje. A najmanje onih koji nude nekakav iole zaokružen katalog elementa za novi ustav Srbije.