ARHIVA BROJEVA
2023. godina 2022. godina 2021. godina 2020. godina 2019. godina 2018. godina 2017. godina 2016. godina
2015. godina
2014. godina
2013. godina
2012. godina
2011. godina
2010. godina
2009. godina
2008. godina
2007. godina
2006. godina
2005. godina
2004. godina
2003. godina
2002. godina
2001. godina
2000. godina
Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.
Da li imate instaliran Acrobat Reader?
Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.
Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:
|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić; Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji; Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.
POKUŠAJ UBISTVA
Dr Jovan Ćirić,
sudija Ustavnog suda
Zbog čega se kažnjava za pokušaj? – Kada bismo obične ljude, ali i same pravnike upitali: "da li smatrate da treba kažnjavati za pokušaj nekog krivičnog dela, a posebno ubistva", najveći broj "anketiranih" bi, bez ikakve dileme, potvrdno odgovorio, tj. odgovorio bi da smatra da bi za pokušaj, naročito pokušaj ubistva, svakako trebalo kažnjavati. Međutim, drugačija je situacija već kada se na to pitanje nadoveže jedno drugo pitanje, a to je pitanje "zbog čega kažnjavati za pokušaj ubistva"? U tom smislu bi se mogla iskristalisiati bar dva različita odgovora, gledanja na stvari.
Jedni bi odgovarali da bi za pokušaj (ubistva) trebalo kažnjavati zato što, naročito pokušaj ubistva, sam po sebi, stvara, izaziva opasnost u društvu, u društvenoj realnosti, dok bi drugi odgovarali da osnov kažnjavanja ne leži toliko u stvorenoj opasnosti, već u iskazanoj zločinačkoj volji onoga koji je preduzeo radnje, koji je pokušao, pa ipak iz čitavog niza razloga nije dovršio neko krivično delo. Ovde se u stvari radi o klasičnoj, uobičajenoj podeli na objektivne i subjektivne teorije, pa prema objektivnim teorijama, radnjama učinioca se stvara bliska opasnost za zaštićeno delo (vrednost), što je možda upravo kod pokušaja ubistva posebno karakteristično, dok se prema subjektivnim teorijama radi o tome da je učinilac sebe iskazao u jednom posebno negativnom smislu, da je iskazao svoju nemoralnu stranu, svoju zločinačku volju, koja zaslužuje odgovarajuću krivičnu reakciju – sankciju. Pored toga, kako je to uobičajeno, postoje naravno i treće, mešovite, objektivno-subjektivne teorije, koje pokušavaju da osnov, razlog kažnjavanja na neki način spoje, te da razlog zbog čega kažnjavamo za pokušaj, sagledavaju i u realno stvorenoj opasnosti, ali i u iskazanom, ispoljenom subjektivnom elementu, nemoralnosti učinioca, tj. njegovoj zločinačkoj voljiPravne izreke
