ARHIVA BROJEVA

POKUŠAJ UBISTVA

Dr Jovan Ćirić,
sudija Ustavnog suda

Zbog čega se kažnjava za pokušaj? – Kada bismo obične ljude, ali i same pravnike upitali: "da li smatrate da treba kažnjavati za pokušaj nekog krivičnog dela, a posebno ubistva", najveći broj "anketiranih" bi, bez ikakve dileme, potvrdno odgovorio, tj. odgovorio bi da smatra da bi za pokušaj, naročito pokušaj ubistva, svakako trebalo kažnjavati. Međutim, drugačija je situacija već kada se na to pitanje nadoveže jedno drugo pitanje, a to je pitanje "zbog čega kažnjavati za pokušaj ubistva"? U tom smislu bi se mogla iskristalisiati bar dva različita odgovora, gledanja na stvari.

Jedni bi odgovarali da bi za pokušaj (ubistva) trebalo kažnjavati zato što, naročito pokušaj ubistva, sam po sebi, stvara, izaziva opasnost u društvu, u društvenoj realnosti, dok bi drugi odgovarali da osnov kažnjavanja ne leži toliko u stvorenoj opasnosti, već u iskazanoj zločinačkoj volji onoga koji je preduzeo radnje, koji je pokušao, pa ipak iz čitavog niza razloga nije dovršio neko krivično delo. Ovde se u stvari radi o klasičnoj, uobičajenoj podeli na objektivne i subjektivne teorije, pa prema objektivnim teorijama, radnjama učinioca se stvara bliska opasnost za zaštićeno delo (vrednost), što je možda upravo kod pokušaja ubistva posebno karakteristično, dok se prema subjektivnim teorijama radi o tome da je učinilac sebe iskazao u jednom posebno negativnom smislu, da je iskazao svoju nemoralnu stranu, svoju zločinačku volju, koja zaslužuje odgovarajuću krivičnu reakciju – sankciju. Pored toga, kako je to uobičajeno, postoje naravno i treće, mešovite, objektivno-subjektivne teorije, koje pokušavaju da osnov, razlog kažnjavanja na neki način spoje, te da razlog zbog čega kažnjavamo za pokušaj, sagledavaju i u realno stvorenoj opasnosti, ali i u iskazanom, ispoljenom subjektivnom elementu, nemoralnosti učinioca, tj. njegovoj zločinačkoj volji

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa