ARHIVA BROJEVA
2023. godina 2022. godina 2021. godina 2020. godina 2019. godina 2018. godina 2017. godina 2016. godina
2015. godina
2014. godina
2013. godina
2012. godina
2011. godina
2010. godina
2009. godina
2008. godina
2007. godina
2006. godina
2005. godina
2004. godina
2003. godina
2002. godina
2001. godina
2000. godina
PITANJE I ODGOVOR
Ljubodrag Pljakić,
sudija Vrhovnog kasacionog suda
Pitanje
Ukoliko Upravni sud odbije zahtev tužioca za odlaganje izvršenja izvršnog upravnog akta, da li takva odluka ima značaj pravnosnažno presuđene stvari i da li stranka može ponovo da podnese zahtev za odlaganje?
Odgovor
Odredbom člana 23. Zakona o upravnim sporovima ("Sl. glasnik RS" br. 111/9), po prvi put je u ovu materiju uvedena mogućnost da sud rešenjem odloži izvršenje konačnog upravnog akta, do donošenja sudske odluke. Zakonodavac kaže – Sud može, što znači da se radi o diskrecionom ovlašćenju suda. Razlozi za odlaganje su kumulativne prirode:
a) Ako bi izvršenje nanelo tužiocu štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi;
b) Ako odlaganje nije protivno javnom interesu;
c) Da se odlaganjem ne nanosi veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu.
Obaveza tužioca je da uz podneti zahtev (samostalan ili u tužbi) pruži i odgovarajuće dokaze. Ukoliko sud zahtev odbije, takvo rešenje nema karakter meritornog odlučivanja pa time ni pravosnažno presuđene stvari. Sa novim dokazima, u upravnom sporu koji teče, tužilac može podneti novi zahtev za odlaganje.