ARHIVA BROJEVA

PITANJE I ODGOVOR

Ljubodrag Pljakić,
sudija Vrhovnog kasacionog suda

 

Pitanje

Ukoliko Upravni sud odbije zahtev tužioca za odlaganje izvršenja izvršnog upravnog akta, da li takva odluka ima značaj pravnosnažno presuđene stvari i da li stranka može ponovo da podnese zahtev za odlaganje?

Odgovor

Odredbom člana 23. Zakona o upravnim sporovima ("Sl. glasnik RS"  br. 111/9), po prvi put je u ovu materiju uvedena mogućnost da sud rešenjem odloži izvršenje konačnog upravnog akta, do donošenja sudske odluke. Zakonodavac kaže –  Sud može, što znači da se radi o diskrecionom ovlašćenju suda. Razlozi za odlaganje su kumulativne prirode:

a)  Ako bi izvršenje nanelo tužiocu štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi;

b)  Ako odlaganje nije protivno javnom interesu;

c)  Da se odlaganjem ne nanosi veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu.

Obaveza tužioca je da uz podneti zahtev (samostalan ili u tužbi) pruži i odgovarajuće dokaze. Ukoliko sud zahtev odbije, takvo rešenje nema karakter meritornog odlučivanja pa time ni pravosnažno presuđene stvari. Sa novim dokazima, u upravnom sporu koji teče, tužilac može podneti novi zahtev za odlaganje.



 

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa