ARHIVA BROJEVA
2023. godina 2022. godina 2021. godina 2020. godina 2019. godina 2018. godina 2017. godina 2016. godina
2015. godina
2014. godina
2013. godina
2012. godina
2011. godina
2010. godina
2009. godina
2008. godina
2007. godina
2006. godina
2005. godina
2004. godina
2003. godina
2002. godina
2001. godina
2000. godina
Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.
Da li imate instaliran Acrobat Reader?
Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.
Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:
|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić; Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji; Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.
OZAKONJENJE (LEGALIZACIJA) OBJEKATA
Problem bespravne gradnje postoji unazad nekoliko decenija, ali je naročito eskalirao devedesetih godina prošlog veka, kada se beleži masovna bespravna gradnja, koja je uzrokovana velikim prilivom stanovništva sa ratom zahvaćenih područja, nedostatkom svake vrste kontrole nad bespravnom gradnjom, ali i nepostojanjem planske dokumentacije koja bi omogućila legalnu gradnju.Republika Srbija je u nekoliko navrata pokušavala da donošenjem zakona kojim se uređuje ovo pitanje, izvrši legalizaciju bespravnih objekata.Prvi (tome namenjen) zakon – donet je 1997. godine, pod nazivom - Zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za određene objekte ("Sl. glasnik RS", broj 16/97). Potom, “uvođenje nelegalnih objekata u legalne tokove" nastavljeno je u okviru zakona (Zakon o planiranju i izgradnji, iz 2003. i Zakon o planiranju i izgradnji, iz 2009. godine) i na kraju - kao posebni zakoni - Zakon o legalizaciji objekata ("Sl. glasnik RS", broj 95/13) i Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", broj 96/15).Svaki od ranije donetih zakona kojima je bilo uređivano ovo pitanje - omogućavao je da se bespravni objekti vrate u legalne tokove i pomerao vremensku granicu do kada se objekti mogu legalizovati (bez obzira na činjenicu što je bespravna gradnja u Republici Srbiji - od 2002. godine krivično delo, sankcionisano i zaprećeno kaznom zatvora), ali su efekti ovih zakona bili skromni. Prema nekim izveštajima (po rečima predlagača Zakona o ozakonjenju), u Srbiji je podneto oko 771.000 zahteva za legalizaciju, dok prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, broj objekata za koji nije moglo biti utvrđeno da imaju građevinsku i upotrebnu dozvolu, iznosi oko 1,5 miliona.
Pravne izreke
