ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

OSNIVANJE, ORGANIZACIJA I RAZVOJ VRHOVNOG SUDA

OSNIVANJE, ORGANIZACIJA I RAZVOJ
VRHOVNOG SUDA

Odlukom o "ustroeniju Vrhovnog suda", od 9. septembra 1846. (po starom kalendaru) formiran je Vrhovni sud, kao sud trećeg i poslednjeg stepena: "Točnieg radi nabljudavanja pravde i dosuđivanja pravice ustanovljavamo edan Vrhovnij Sud, kao sud konečnij, trećega i posledneg stepena" (§ 1).

Vrhovni sud se sastojao od Predsedatelja i četiri člana, sa sekretarom i ostalim potrebnim personalom kancelarijskim (§ 2).

Navedene zvaničnike postavljao je Knjaz, na "predstavlenie Popečiteljstva pravosudija". Predsednik i članovi Suda birani su od "ponajotličnih ljudi, koji su časni, nepristrasni, pravdoljubivi i sposobni i koji imaju znanja u delima za koja se određuju, i koji su već služili kod drugih sudova" (§ 3). Ovako postavljena lica, na svoje zvanje – polažu (propisanu) zakletvu (§ 4).

Sud je bio konačan za sve predmete sudske struke (§ 5).

Vrhovni sud razmatrao je predmete kod kojih je prvostepeni i drugostepeni sud već bio izrekao presudu. Posle razmatranja predmeta Vrhovni sud je, prema Ustrojeniju, u slučaju pronađenog nedostatka u postupku, presudu "il s počastnim ili s celim Sudejskim postupanjem uničtožiti i novo postupanje sa zakonu shodnim uputstviem narediti, ili će, ako u postupku nedostatka nenađe, takovu presudu preinačiti ili odobriti" (§ 6).