ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

ODGOVORNOST ZBOG LEKARSKE GREŠKE USLED NEČINJENJA - sa sudskom praksom nemačkih sudova -

Prof. dr Jakov Radišić

Lekarska greška za koju se odgovara može se sastojati iz činjenja ili nečinjenja i preduzimanja neindikovane ili iz nepreduzimanja potrebne medicinske mere na pacijentu1. Primeri lekarskih grešaka u obliku aktivnog ponašanja jesu - ubrizgavanje pogrešnog medikamenta, povreda jednjaka prilikom intubacije od strane anesteziologa, amputacija zdravog umesto bolesnog organa2. Dok u greške u obliku pasivnog ponašanja spadaju - neupućivanje pacijenta blagovremeno u bolnicu radi lečenja, suviše kasno prepoznavanje zapaljenja slepog creva, nepreduzimanje rendgenskog snimanja abdomena, neprikupljanje dijagnostičkih nalaza koji su nesumnjivo potrebni, i sl.3 Ali lekarevo pogrešno činjenje i nečinjenje često se združuju i prepliću, pa se tada odgovornost može osloniti i na jedno i na drugo. Takav je, na primer, slučaj kad se pacijent suviše rano otpusti iz bolnice te s toga izostane potrebno stacionarno ispitivanje4.

Međutim, bez obzira na to da li se lekarska greška sastoji iz činjenja ili nečinjenja, ona sama po sebi, najčešće, ne povlači odgovornost. Potrebno je, naime, da je iz greške proistekla izvesna šteta za pacijentovo zdravlje ili da je nastupila njegova smrt. No, oštećenje zdravlja ili smrt pacijenta može imati različite uzroke, a greška lekara - različite posledice. Činjenica da je do oštećenja zdravlja ili smrti pacijenta došlo posle lekarske greške, nije dokaz njihove uzročne povezanosti. Uzročna veza među njima se ne pretpostavlja, nego se mora dokazati. Dokazivanje u tom slučaju je veoma teško, jer lekar deluje na živi ljudski organizam, čije se biološke i fiziološke reakcije ne daju nikad u punoj meri predvideti ni kontrolisati. Te reakcije izmiču strogim prirodnim zakonima i mogu biti veoma različite, u zavisnosti od konstitucije pacijenta, stadijuma njegove bolesti i psihičkog stanja5. S toga se uzročna veza između lekarske greške i štete po pacijentov život ili zdravlje mora utvrđivati prema kriterijumima verovatnoće. Takav dokaz, po prirodi stvari, ne može biti sasvim siguran, nego samo više ili manje verovatan. To važi za lekarske greške u lečenju uopšte, a naročito za greške u vidu nečinjenja ili propuštanja.