ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

PRAVO, PRAVDA I DRŽAVA IZVODI* ZAKONODAVSTVO BEZ JURISPRUDENCIJE BILO BI - PRAZNO, JURISPRUDENCIJA BEZ ZAKONODAVSTVA BILA BI - SLEPA

Đorđo Del Vekio

PRAVO, PRAVDA i DRŽAVA

IZVODI*

ZAKONODAVSTVO BEZ JURISPRUDENCIJE BILO BI - PRAZNO,
JURISPRUDENCIJA BEZ ZAKONODAVSTVA BILA BI - SLEPA

Pravo - ne kao fakt, već kao ideja Izučavanje stvarnog života prava kroz njegove sopstvene organe vodilo nas je tome da priznamo (ili da bar nazremo) onu polaznu tačku koju smo naglasili u načelu i preko koje se pravo pokazuje ne kao fakt već kao ideja.

Mi nismo rođeni samo da se pokoravamo u našem duhu: ne u onome što naš duh ima efektnog i promenljivog. Postoji jedan ritam svesti, za život duha bitan i neprikosnoven momenat, koji čini suštinu prava, tj. njegov koren, njegov dubok razlog, njegovo “večito seme”, prema rečima Vika. Istorijska fenomenologija spram toga predstavlja nešto odozgo pridodato, vezano za promenljive uslove empirije, kao cvetanje biljke iz semena. Ne upotrebljavajući metaforu, u čemu se dakle sastoji ovaj bitan ritam svesti koji smo nazvali pravom? On se sastoji u tome da se u izvesnoj fazi koja je potrebna za njen razvoj, naša subjektivnost suprotstavi objektivnosti drugoga i time se priznaje da pripada redu odnosa sa drugima. Ovaj stav svesti, kojim se subjektivnost projektuje u koordinaciju prava je i naročita kategorija duha, isto tako nužna i uopšte više izučavana od filozofa, kojom se subjekt suprotstavlja objektu. Specifičnost ovog pravnog stava sastoji se u objektivnoj poziciji sopstvene subjektivnosti i intersubjektivnoj koordinaciji koja otud sledi. To, i ništa drugo, čini suštinu pravde, koja živi u nama kao osećanje i istovremeno kao ideja, kao imperativ i kao svetlost naše svesti.