ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Neke dileme u pogledu pravnih posledica objektivnog preinačenja tužbe

 Borivoje Živković,
sudija Apelacionog suda u Beogaradu

Neka pojmovna razjašnjenja

Tužbom iskazana tema raspravljanja i s tim u vezi pravna posledica navedena u sadržaju tužbenog zahteva ne mora do kraja parnice ostati nepromenjena1. Pod ex lege uslovima priznato je pravo tužiocu na promenu tužbe. To pravo shvaćeno kao pravna moć da se izjavom volje proizvedu odgovarajuće posledice izvire iz prava na tužbu u materijalnom smislu shvaćenom kao pravo na pravnozaštitni zahtev.

Kada slovo zakona govori o preinačenju tužbe tada koristi pojam tužbe u materijalnom smislu kao inicijalne parnične radnje koja sadrži određeni zahtev.2 Naglasak je na promeni odgovarajuće materijalnopravne posledice kojom se ostvaruje zaštita određenog subjektivnog prava. U procesnom smislu tužba je stranačka parnična radnja, a ne jednostrani pravni posao.

Pojam: tužbeni zahtev ima dva značenja. On se koristi dualno, u značenju materijalnog i procesnopravnog pojma Imati tužbeni zahtev znači imati pravnozaštitni zahtev čiji je cilj zaštita određenog subjektivnog prava To je tvrdnja o određenoj pravnoj posledici čije se izricanje zahteva U teoriji se zato govori o preinačenju tužbenog traženja u jedno novo traženje.3 Reč je o objektivnom preinačenju tužbe pošto se promene ne odnose na parnične stranke (subjektivno preinačenje tužbe) već na identitet tužbenog zahteva.