ARHIVA BROJEVA

Nedostaci Zakona o parničnom postupku sa stanovišta nomotehnike

 Milenko S. Delić, advokat u Beogradu

Zakone koji su ostavili trajan trag na razvoj prava odlikuju koncizan iskaz, jasna struktura i metodološka doslednost. Francuski građanski zakonik (Code civil) iz 1804. i Austrijski građanski zakonik (Allgemeines bürgerliches Gesetzbuch) iz 1811. i Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru, Valtazara Bogišića iz 1888. primer su, sa stanovišta umeća pisanja zakona, uzorno sačinjenih pravnih akata. Ne tako davno, pre "samo" pola veka, i u nas se nomotehnici, kao jednom od metoda stvaranja prava, ukazivala dužna pažnja što je rezultiralo zakonskim tekstovima visokog nomotehničkog nivoa. Prof. Mihailo Konstantinović, tvorac Zakona o obligacionim odnosima, koji je i danas na snazi, u prethodnim napomenama svoje Skice za Zakonik o obligacijama i ugovorima iz 1969. isticao je da u Zakoniku nema nijednog slučaja pozivanja na druge članove po njihovom broju; da svaki član sadrži jednu misao potpuno, i za njeno razumevanje nije potrebno konsultovati druge članove; da svaki stav sadrži samo jednu rečenicu te da nema nijednog stava u kome će se naći tačka u tekstu, odnosno da u svakom stavu misao teče od početka do kraja bez zaustavljanja. Danas, stiče se utisak da je nomotehnika u nas "izašla iz mode". Zakoni se donose, često u ubrzanim procedurama, bez kritičkog otklona prema lingvističkim, logičkim i pravnim "gafovima", a mladi naraštaji pravnika na našim univerzitetima, uz retke izuzetke, ne neguju nastavu nomotehnike kao metoda bez kojeg dobar pravnik ne može sačiniti dobar pravni tekst.

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa