ARHIVA BROJEVA
2023. godina 2022. godina 2021. godina 2020. godina 2019. godina 2018. godina 2017. godina 2016. godina
2015. godina
2014. godina
2013. godina
2012. godina
2011. godina
2010. godina
2009. godina
2008. godina
2007. godina
2006. godina
2005. godina
2004. godina
2003. godina
2002. godina
2001. godina
2000. godina
NASLEDNIČKA IZJAVA O ODRICANJU OD OTVORENOG NASLEĐA I NJENE PRAVNE POSLEDICE
Dragoslav Đokić, advokat u penziji
Prema odredbi člana 212. Zakona o nasleđivanju zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti, a od tog momenta naslednici istovremeno stiču pravo na odricanje od konkretnog nasleđa. Odricanjem od nasledstva naslednik izražava svoju volju da se neće prihvatiti nasleđa, ali on time ne određuje ko će naslediti ostavioca (ukoliko, razume se, ne ustupi svoj nasledni deo nekom drugom nasledniku u smislu odredbe člana 216. Zakona o nasleđivanju). Za izjavu o odricanju od otvorenog nasleđa, može se reći, da je ona voljni način prestanka nasledničkog svojstva; izraz autonomije volje naslednika. Odricanjem od nasleđa naslednik gubi svoje naslednopravno ovlašćenje, ali se time ne dira u zaostavštinu. Odricanjem od nasleđa ne prestaje ni jedno pravo. Po svojoj prirodi, pravo na izjavu od nasleđa je pravna moć (preobražajno pravo) utoliko što ovlašćenika ovog prava ovlašćuje da jednostranom izjavom utiče na prestanak njegovog svojstva univerzalnog sukcesora. Za punovažno odricanje od nasleđa, nije potreban prihvat nasleđa (izričit ili prećutan). Onda kada postoji prijem nasleđa, nema mesta davanju izjave o odricanju od nasleđa, jer je takva izjava o prihvatu nasleđa neopoziva (član 214. stav 3 ZN). Kada je u pitanju odricanje od nasleđa radi se o negativnoj nasledničkoj izjavi, te je neophodno kad naslednik ne želi da se prihvati nasleđa, mora dati izričitu izjavu kojom se odriče od nasleđa.