ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

NASLEDNIČKA IZJAVA O ODRICANJU OD OTVORENOG NASLEĐA I NJENE PRAVNE POSLEDICE

Dragoslav Đokić, advokat u penziji

Prema odredbi člana 212. Zakona o nasleđivanju zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti, a od tog momenta naslednici istovremeno stiču pravo na odricanje od konkretnog nasleđa. Odricanjem od nasledstva naslednik izražava svoju volju da se neće prihvatiti nasleđa, ali on time ne određuje ko će naslediti ostavioca (ukoliko, razume se, ne ustupi svoj nasledni deo nekom drugom nasledniku u smislu odredbe člana 216. Zakona o nasleđivanju). Za izjavu o odricanju od otvorenog nasleđa, može se reći, da je ona voljni način prestanka nasledničkog svojstva; izraz autonomije volje naslednika. Odricanjem od nasleđa naslednik gubi svoje naslednopravno ovlašćenje, ali se time ne dira u zaostavštinu. Odricanjem od nasleđa ne prestaje ni jedno pravo. Po svojoj prirodi, pravo na izjavu od nasleđa je pravna moć (preobražajno pravo) utoliko što ovlašćenika ovog prava ovlašćuje da jednostranom izjavom utiče na prestanak njegovog svojstva univerzalnog sukcesora. Za punovažno odricanje od nasleđa, nije potreban prihvat nasleđa (izričit ili prećutan). Onda kada postoji prijem nasleđa, nema mesta davanju izjave o odricanju od nasleđa, jer je takva izjava o prihvatu nasleđa neopoziva (član 214. stav 3 ZN). Kada je u pitanju odricanje od nasleđa radi se o negativnoj nasledničkoj izjavi, te je neophodno kad naslednik ne želi da se prihvati nasleđa, mora dati izričitu izjavu kojom se odriče od nasleđa.