ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

KRIVIČNI POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA NACRT ZAKONA O MALOLETNIM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA I ZAŠTITI MALOLETNIH LICA U KRIVIČNOM POSTUPKU - KLJUČNE IZMENE –

Novica Peković,
sudija Vrhovnog kasacionog suda

Ivana Josifović,
sudija Osnovnog suda u Novom Sadu

KRIVIČNI POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA

NACRT ZAKONA
O MALOLETNIM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA I ZAŠTITI MALOLETNIH LICA
U KRIVIČNOM POSTUPKU

- KLJUČNE IZMENE – 

Pojam delikvencije obuhvata teže oblike asocijalnog, antisocijalnog, socio – patološkog i kriminalnog ponašanja, predstavlja ukupnost ponašanja kojima se ugrožavaju osnovne društvene norme i vrednosti. Delikvent je u širem smislu osoba koja ispoljava antisocijalna ponašanja kojima krši moralne, prekršajne i krivičnopravne norme, a u najčešće korišćenom smislu, pod delikvencijom se podrazumevaju različiti oblici devijantnog i nekomformističkog ponašanja dece i maloletnika.

Uzroci maloletničke delikvencije su brojni a među najčešćim se javlja okruženje iz kojeg potiče maloletnik, to je na prvom mestu porodično okruženje koje maloletniku služi kao model ponašanja i/ili prema kome maloletnik oseća bes, gnev, razočaranost, nerazumevanje i odbacivanje, što je neretko u vezi sa nivoom životnog standarda u kom odrasta. Sve veća nužda za dodatnim radnim angažovanjem, dovodi do toga da roditelji nemaju ili nemaju dovoljno vremena, energije, volje i entuzijazma da se bave decom, već su fokusirani na obezbeđivanje osnovnih životnih potreba, zanemarujući važnost obezbeđivanja i pružanja vaspitno – kulturoloških sadržaja, ljubavi, podrške i razgovora. Deca koja odrastaju u takvim uslovima, svoju ličnost formiraju bez adekvatnog nadzora i korektivnih smernica i vrlo brzo, u ranom uzrastu postaju asocijalni, neposlušni, agresivni, bez odnosa i poštovanja autoriteta. Tome treba dodati i okruženje van kuće, pa se na prvom mestu koje je karakteristično za taj uzrast javlja škola gde maloletnik, polazeći od sopstvenih merila vrednosti i kvaliteta pronalazi slično društvo u kome će se osetiti važnim, primećenim, ili će se pak, na najrazličitije načine truditi da to postane među svojim vršnjacima.