ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

KOMENTARI SUDSKIH ODLUKA

KOMENTARI SUDSKIH ODLUKA

IMOVINSKI ODNOSI IZMEĐU OCA I SINA

KOJI JE I PO NAVRŠENOJ 21 GODINI

OSTAO DA ŽIVI I RADI NA OČEVOM IMANJU*

—   Ima li sin pravo na nagradu za rad?

—   Nepravično (pravno neosnovano) obogaćenje kao osnov tužbe —

Tužilac M. M, usvojen "bez ikakvog uslova i izuzeća", živeo je i radio i po navršenoj 21 godini na imanju svoga usvojioca, tuženoga D. V. Kad su između usvojioca i usvojenika nastale nesuglasice, usvojilac je svoga posinka "otpustio od svoje vlasti", tj. udaljio ga sa svoga imanja i tražio raskinuće ugovora o usvojenju, navodeći kao razlog nedostojno ponašanje njegovo. Usvojenik smatra da ga je poočim bez razloga isterao iz kuće, i tužbom traži, po osnovu nepravičnog obogaćenja tuženikovog, naknadu za rad na imanju njegovom, a za vreme od kad je navršio 21 godinu na do udaljenja sa tuženikovog imanja.

Okružni sud u Užicu osudio je tuženog D. V. da plati tužiocu M. M. 8.100 din. sa 6% interesa na ime nepravednog obogaćenja, dajući sledeće razloge: "Saglasnim iskazima parničara nesumnjivo je utvrđeno da je tužilac radio i privređivao na imanju tuženog od 18-XII-1935 do 10-III-1938, a to je 27 meseci. Po § 902 GZ ima pravo na nagradu za gore navedeno vreme, za koje je vreme privređivao na imanju tuženog, bez nagrade. Ovo stoga što je tužilac radio za gore navedeno vreme, kao njegov posinak, pa ga je tuženik otpustio od očinske vlasti bezrazložno, jer ispitanim svedocima tužene strane nije ustanovljeno da je tužilac bio nedostojan sin tuženikov. Prema tome, tužilac ima prava na nagradu za vreme privređivanja imanja tuženikovog, a to je za vreme od 27 meseci. Veštačenjem je utvrđeno da je tužilac M. mogao dnevno privređivati 12 dim. ali mu je odredio 10 din. Prigovori tuženog, da tužilac u opšte nema pravo na tužbeno traženje prvo što je posinak tuženog, a drugo što ga je tuženik otpustio ispod očinske vlasti kao nedostojnog, neumesni su i bez uticaja na glavnu stvar. Ovo prvo stoga što je iskazima ispitanih svedoka, na koje se tužena strana pozvala, ustanovljeno da se tužilac nije nedostojno ponašao prema tuženom za vreme provedeno u njegovoj kući, a drugo stoga što tužilac ima pravo na tužbeno traženje po § 902 GZ, jer se tuženik nesumnjivo nepravedno obogatio radom tužiočevim na njegovom imanju. Pozivanje na § 150 GZ neosnovano je. Na osnovu izloženog i na osnovu §§ 21, 22, 601 GZ sud je presudio kako je izloženo u dispozitivu."