ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Jedna (ne)evropska odluka Ustavnog suda? ili “O granicama slobode parlamenta i zaštiti građana od njegove svemoći”

 Dr Olivera Vučić,
redovni profesor Pravnog fakulteta  Univerziteta u Beogradu,
sudija Ustavnog suda Republike Srbije

"Održanje parlamenta u granicama njegove slobode
jeste održanje rada parlamenta u granicama ustavnih principa i narodne volje,
koja se javlja kao rezultat opšteg shvatanja morala i pravde"

                                                                  Prof. dr Jovan Stefanović

Ustavni sud se u veoma velikom broju predmeta suočava sa pitanjem ocene ustavnosti zakona koji su doneti na valjan, Ustavom propisan način, ali je za podnosioce zahteva, inicijative ili predloga, za ocenu njihove ustavnosti upitna sadržina pojedinih rešenja koja su u njima sadržana. Iako je odgovarajućom ustavnom normom zakonodavac ovlašćen da uredi određenu oblast ili određeni odnos, pred Ustavnim sudom neretko se javlja potreba ocene usklađenosti takvog zakonskog rešenja u suštini sa određenim ustavnim načelima ili sa pojedinim ustavom ujemčenim korpusom ljudskih prava i sloboda. Iako se uloga zakonodavca u postupku donošenja predmetnog zakona u takvim slučajevima ne može dovesti u pitanje, kao sporno postavlja se reagovanje Ustavnog suda da je samo rešenje za koje se zakonodavac opredelio "stvar zakonodavne politike", odnosno da predstavlja procenjeno "celishodno postupanje" donosioca zakona, u kome je sadržana odluka poslaničke većine, koja u tom svojstvu ima legitimitet donosioca odluke. Ukoliko bi se Ustavni sud u potpunosti klonio ocene ustavnosti zakona osporenih zarad njihove sadržine, odnosno konkretnog zakonodavčevog rešenja koje podnosioci smatraju rešenjem koje suštinski krši važeći Ustav, funkcija ustavnog pravosuđa bila bi potpuno obesmišljena, a misija Ustavnog suda kao čuvara Ustava bitno ugrožena. Na primeru jedne odluke Ustavnog suda Republike Srbije izvršena je u ovom tekstu analiza nekih pitanja koja se javljaju u vezi sa slobodom parlamenta u vršenju zakonodavne vlasti i uloge Ustavnog suda u zaštiti građana od posledica njenog vršenja.