ARHIVA BROJEVA

Izdržavanje punoletnog deteta (sa primerima iz sudske prakse)

Dragoslav Đokić, advokat u penziji

Pojam i priroda

Izdržavanje punoletnog deteta regulisano je članom 155. stav 2. Porodičnog zakona. Ovom odredbom propisano je da punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života, a stavom 4. da nema pravo na izdržavanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne srodnike.

Izdržavanje punoletnog deteta je lično-imovinski odnos intuitu personae, tj. odnos između određenog deteta i njegovih roditelja, pri čemu su roditelji stavljeni u položaj dužnika, a deca u položaj poverioca ove obaveze. Na dužničkoj (pasivnoj) strani, po pravilu, su dva lica, dok je na poverilačkoj (aktivnoj) strani jedno ili više lca. Ona se odnosi i na oca i na majku, tj. samo na onog koji ima mogućnosti. Punoletstvom deteta prestaje roditeljsko pravo, odnosno, ovlašćenje roditelja na čuvanje, vaspitanje i zastupanje. Ostaje im jedino obaveza izržavanja i to samo ako su za to ispunjeni uslovi. Ova obaveza je subsidijarna, jer će roditelji biti dužni da izdržavaju punoletno dete na školovanju samo pod uslovom da ono nema svoje imovine iz koje bi se izdržavalo, ili, pak, da je nema dovoljno..

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa