ARHIVA BROJEVA

IZ KAPITALNIH IZDANJA - „Naučno otkrivanje zločina“, Prof. dr. Živojin Aleksić

Čoveku je svojstveno da misli da su njegovi preci znali manje od njega.

Međutim, to baš nije tako sigurno kao što nam se čini.

Namerno ili nenamerno, čovek zamišlja svoju prošlost kao uzlaznu crtu koja se penje, negde iz dubina mraka i neznanja - do vrhunca ovoga časa. Sadašnji čas, čini mu se logičnom akumulacijom svih pređašnjih znanja i umovanja, njihov zbir i kruna; čovek tu evoluciju vidi kao ravnomerni, kontinuirani uzlazni pravac.

Ali ništa ne putuje u pravcu, čak ni svetlost. A čovekovoj istoriji najmanje pristaje takva priprosta geometrijska predstava.

Istorija kulture bogata je naučnim i ideološkim vertikalama, ponorima i nenastavljenim skokovima, izgubljenim znanjima i ponovo pronađenim otkrićima.

Sve nas to uči da su u nekim stvarima ljudi otpre dve hiljade godina bili napredniji od nas, mada su oni govorili Perun, a mi kažemo atmosferski elektricitet. Istorija kulture nas uči da evolucija znanja postoji, ali da nije ravnomerna - već naprotiv, neujednačena, diskontinuirana i često savijena unazad.

Uspostavljanje zdravog privrednog ambijenta, koji omogućava rast i napredak u svim sferama društva – cilj je kome se teži i koji je (u poslednjih dva meseca, naročito) "produkovao” niz značajnih regulatornih akata (pre svega – zakona) kojima se (na nov način) regulišu odnosi u nekoliko važnih segmenata društva.

Ovde će (pre svega) biti reči o aktivnostima na nastavku reformi javne uprave – posebno u pogledu optimizacije javnog sektora i zaustavljanja daljeg rasta javnog duga, ali i "platnom prometu", odnosno "disciplini" u komercijalnim transakcijama (za sve subjekte koji učestvuju u transakciji – dakle i za - privredne subjekte i za - sublekte iz javnog sektora).

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa