ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

ESTETSKA OPERACIJA I ODGOVORNOST LEKARA sa uvidom u praksu nemačkih sudova

prof. dr Jakov Radišić

Medicinska delatnost, po svojoj bitnoj suštini, predstavlja specijalnu vrstu pomoći čoveka čoveku. Ta se pomoć svodi na lečenje ili ublažavanje bolesti, telesnih oštećenja ili patnji. Otuda je i potekao izraz "lekar", koji označava lice što tu delatnost obavlja. Dugo vremena vladalo je shvatanje da je lekar samo sluga i tumač prirode. To shvatanje iskazano je čuvenom izrekom "Lekar leči, a priroda izleči" (Medicus curat, natura sanat). Drugim rečima, kao norma za određivanje cilja lekarske veštine služila je priroda1.

Međutim, tokom vremena došlo je do promene medicine, do širenja područja njene delatnosti. Medicini nije više jedini cilj da održava čovekovu prirodu nego i da menja njene nedostatke. U takve medicinske postupke spadaju i tzv. estetske ili kozmetičke operacije. Njima nije cilj lečenje bolesti nego ispravljanje zdravih, funkcionalno sposobnih delova čovekovog tela. Za takve postupke, koristi se u novije vreme engleska reč Enhancement, koja podrazumeva "sve korektivne zahvate u čovečije telo kojima se ne leči bolest, odnosno koji nisu medicinski indikovani"2.

Svrha kozmetičke operacije jeste da ukloni samo one nedostatke na telu koji narušavaju skladan oblik i proporcije, a gde funkcija nije oštećena. Estetska operacija vrši se isključivo iz estetskih razloga. Njen cilj nije da se dobiju najsavršeniji oblici tela, nego da se uklone oni nedostaci koji izazivaju neprijatan osećaj ružnog ili smešnog i remete psihičku ravnotežu ličnosti3. Za kozmetičku operaciju je, dakle, bitno da ona, ni neposredno ni posredno, ne služi uspostavljanju zdravlja, nego jedinom spoljašnjem izgledu, tj. ulepšavanju. Zbog toga se ona naziva i "operacijom radi lepote" (Schönheitsoperation)4. Tipičan primer takve operacije jeste otklanjanje staračkih bora. Ali, ako je reč o uklanjanju unakaženosti i hrapavosti koje imaju negativan uticaj na psihu konkretnog lica, tada se već zakoračuje u područje terapijskih tretmana5.