ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

MATERIJALNA ODGOVORNOST ZAPOSLENIH

Mr Zoran Čukić, advokat iz Beograda

U okviru opšteg pojma materijalne odgovornosti zaposlenih, treba razlikovati, s obzirom na osnov, uslove i način ostvarivanja prava na naknadu, materijalnu odgovornost zaposlenih za štetu koju prouzrokuju samom privrednom subjektu, organu ili ustanovi, od materijalne odgovornosti koju zaposleni prouzrokuju trećem licu, odnosno građanima ili pravnim licima za koju oni takođe odgovaraju, ali na posredan način.

Smatramo da bi trebalo prihvatiti definiciju koju zastupa prof. dr Branko A. Lubarda: "Odgovornost za štetu u oblasti radnog prava je odgovornost za štetu subjekata individualnog i kolektivnog radnog odnosa, u osnovi je zasnovana na opštim pravilima građansko-pravne odgovornosti sa većim ili manjim odstupanjima. Opšta pravila građanskog prava, inspirisana načelom komunikativne pravde (reparacija) nisu bila u stanju da "daju" zadovoljavajuće odgovore na specifične potrebe sveta rada inspirisane načelom distributivne pravde - nužnim socijalnim korekcijama, ekonomske nejednakosti na tržištu rada. Specifična pravila se javljaju u pogledu imovinske odgovornosti zaposlenog, jer zaposleni po pravilu odgovara za štetu koju prouzrokuje namerno ili iz krajnje nepažnje. Izuzetno, zaposleni može da odgovara za štetu (koju pričini) i po prestanku radnog odnosa, ako prekrši ne-konkurentsku klauzulu ugovora o radu.