ARHIVA BROJEVA

NEKE DILEME U POGLEDU PRAVA NA GODIŠNJI ODMOR

Borivoje Živković,
sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji

Pravo na godišnji odmor je individualno pravo zaposlenog koje on stiče u kalendarskoj godini u kojoj obavezno mora iskoristiti dve radne nedelje iz tog osnova. Sticanje prava na godišnji odmor određuje minimalni radni staž - mesec dana rada a njegov obim zavisi od ukupnog radnog staža u toj godini koji obrazuje neprekidni rad. Smatra se da je on ostvaren i za vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Prekid korišćenja godišnjeg odmora aktivira se u prisustvu ex lege propisanih razloga koji imaju različite posledice zavisno od toga da li se godišnji odmor može iskoristiti do 30. juna naredne godine ili nezavisno od toga. Prekid rada za vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju daje pravo zaposlenom da pomakne vreme korišćenja godišnjeg odmora po njegovom okončanju samo što to ne može učiniti samoinicijativno. Korišćenje godišnjeg odmora u dva dela je pravo zaposlenog a u više delova rezultat njegovog sporazuma sa poslodavcem. Zaposleni koji nije iskoristio godišnji odmor zbog prestanka radnog odnosa ima pravo na novčanu naknadu kao naknadu štete. Vreme korišćenja godišnjeg odmora određuje poslodavac zavisno od potrebe posla i uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Bitno je da to ne bude u nevreme. Izmena rešenja na tu temu deluje ako je na vreme dostavljen akt s tim u vezi zaposlenom. Pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora pripada zaposlenom i onda kada nije došlo do prekida radnofunkcionalne veze.

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa