ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

NEKE DILEME U POGLEDU PRAVA NA GODIŠNJI ODMOR

Borivoje Živković,
sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji

Pravo na godišnji odmor je individualno pravo zaposlenog koje on stiče u kalendarskoj godini u kojoj obavezno mora iskoristiti dve radne nedelje iz tog osnova. Sticanje prava na godišnji odmor određuje minimalni radni staž - mesec dana rada a njegov obim zavisi od ukupnog radnog staža u toj godini koji obrazuje neprekidni rad. Smatra se da je on ostvaren i za vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Prekid korišćenja godišnjeg odmora aktivira se u prisustvu ex lege propisanih razloga koji imaju različite posledice zavisno od toga da li se godišnji odmor može iskoristiti do 30. juna naredne godine ili nezavisno od toga. Prekid rada za vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju daje pravo zaposlenom da pomakne vreme korišćenja godišnjeg odmora po njegovom okončanju samo što to ne može učiniti samoinicijativno. Korišćenje godišnjeg odmora u dva dela je pravo zaposlenog a u više delova rezultat njegovog sporazuma sa poslodavcem. Zaposleni koji nije iskoristio godišnji odmor zbog prestanka radnog odnosa ima pravo na novčanu naknadu kao naknadu štete. Vreme korišćenja godišnjeg odmora određuje poslodavac zavisno od potrebe posla i uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Bitno je da to ne bude u nevreme. Izmena rešenja na tu temu deluje ako je na vreme dostavljen akt s tim u vezi zaposlenom. Pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora pripada zaposlenom i onda kada nije došlo do prekida radnofunkcionalne veze.