ARHIVA BROJEVA
2023. godina 2022. godina 2021. godina 2020. godina 2019. godina 2018. godina 2017. godina 2016. godina
2015. godina
2014. godina
2013. godina
2012. godina
2011. godina
2010. godina
2009. godina
2008. godina
2007. godina
2006. godina
2005. godina
2004. godina
2003. godina
2002. godina
2001. godina
2000. godina
NEKE DILEME U POGLEDU PRAVA NA GODIŠNJI ODMOR
Borivoje Živković,
sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji
Pravo na godišnji odmor je individualno pravo zaposlenog koje on stiče u kalendarskoj godini u kojoj obavezno mora iskoristiti dve radne nedelje iz tog osnova. Sticanje prava na godišnji odmor određuje minimalni radni staž - mesec dana rada a njegov obim zavisi od ukupnog radnog staža u toj godini koji obrazuje neprekidni rad. Smatra se da je on ostvaren i za vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Prekid korišćenja godišnjeg odmora aktivira se u prisustvu ex lege propisanih razloga koji imaju različite posledice zavisno od toga da li se godišnji odmor može iskoristiti do 30. juna naredne godine ili nezavisno od toga. Prekid rada za vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju daje pravo zaposlenom da pomakne vreme korišćenja godišnjeg odmora po njegovom okončanju samo što to ne može učiniti samoinicijativno. Korišćenje godišnjeg odmora u dva dela je pravo zaposlenog a u više delova rezultat njegovog sporazuma sa poslodavcem. Zaposleni koji nije iskoristio godišnji odmor zbog prestanka radnog odnosa ima pravo na novčanu naknadu kao naknadu štete. Vreme korišćenja godišnjeg odmora određuje poslodavac zavisno od potrebe posla i uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Bitno je da to ne bude u nevreme. Izmena rešenja na tu temu deluje ako je na vreme dostavljen akt s tim u vezi zaposlenom. Pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora pripada zaposlenom i onda kada nije došlo do prekida radnofunkcionalne veze.