ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

PRAVNO UREĐENJE VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA U REPUBLICI SRBIJI

Goran Petrović,
predavač vazduhoplovnog prava u SMATSA Centru za obuku ANS osoblja
i SMATSA Vazduhoplovnoj akademiji

Kao organizovana ljudska aktivnost, tj. društvena i privredna delatnost, u smislu potrebe prevoza ljudi i roba vazduhoplovom, vazdušni saobraćaj je najmlađa grana saobraćaja. Iako je ova ljudska aktivnost prešla vremenski put od tek nešto više od jednog veka, zahvaljujući konstantnom tehnološkom napretku brzo je našla svoje mesto među drugim granama saobraćaja. Ovakav razvoj vazduhoplovstva uopšte, i vazdušnog saobraćaja, nije mogao ostati pravno neregulisan. S obzirom na prirodu vazdušnog saobraćaja može se reći da je danas najvećim delom međunarodno pravno regulisan. Visoki nivo unifikovanosti međunarodnih vazduhoplovnih propisa pogoduje razvoju vazdušnog saobraćaja na globalnom i nacionalnom nivou.

Vazduhoplovstvo kao aktivnost je u Srbiji vrlo brzo našlo svoje mesto već početkom XX veka. Kao i u većini zemalja, u početku su to bili pionirski poduhvati, a organizovanija upotreba vazduhoplova bila je za potrebe vojske. Uočivši narastajući značaj vazduhoplovstva, 21. Februara 1913. godine objavljen je u Kraljevini Srbiji prvi propis u vezi vazduhoplovstva pod nazivom "Uredbe o saobraćajnim spravama koje se kreću po vazduhu"1. Srbija učestvuje na prvim međunarodnim vazduhoplovnim konferencijama i postaje potpisnik konvencija koje prve nastaju2.

Kao što je prethodno napomenuto, vazdušni saobraćaj je najvećim delom regulisan međunarodnim odredbama vazduhoplovnog prava jer se zbog svoje prirode nacionalni nivoi regulisanja nisu se pokazali adekvatnim. Republika Srbija u okviru svog zakonodavstva ima zakone koji regulišu odnose u vazdušnom saobraćaju, bilo da su to odnosi javnog vazduhoplovnog prava ili odnosi privatno-pravnog karaktera a u vezi sa vazdušnim saobraćajem. Ovi zakoni proizilaze iz odredaba međunarodnih konvencija iz oblasti civilnog vazduhoplovstva čiji je potpisnik Republika Srbija, bilo direktno ili pravni sukcesor. Neke od najvažnijih konvencija su: