ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja na radu

Mr Vesna Bilbija,
Javno preduzeće "Pošta Srbije",
Arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova

Ni svojim se pravom služit', ne moš',
tek drugom na štetu, il' dosadu

čl. 1000 OIZ CG

1. Uvod

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu1 uređuje zabranu zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, mere za sprečavanje zlostavljanja i unapređenje odnosa na radu, te postupak zaštite lica izloženih zlostavljanju. Tako, u svom prvom delu ZSZR sadrži osnovne odredbe, u drugom uređuje prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih u vezi sa zlostavljanjem, trećim delom utvrđen je postupak za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca, a sudska zaštita regulisana je u četvrtom delu. Peti deo reguliše nadzor nad sprovođenjem zakona, šesti deo ZSZR su kaznene odredbe, a prelazne i završne odredbe sedmi. Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavca i zaposlenih2, u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu je podzakonski akt koji dodatno uređuje materiju zlostavljanja na radu.

Donošenje lex specialis koji uređuje problematiku mobinga bilo je neizbežno. Promene u okviru rada, u postindustrijskim društvima omogućile su pojave novih formi rizika na radu i na radnom mestu. Postalo je jasno da pitanje o "upravljanju stresom" nesumnjivo predstavlja deo koncepta o upravljanju čovekovim resursima i da je u oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, očuvanje zdravlja radnika prošireno obavezom o zaštiti mentalnog zdravlja. Mobig kao specifičan i aktuelni rizik spada u grupu tzv. "novih rizika"3.