ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

SUDSKA PRAKSA

SUDSKA PRAKSA

TRGOVAČKO PRAVO

Dokazivanje traŽbine

Kad se trgovac za dokaz svoje tražbine i ne poziva na svoje trgovačke knjige, onda nema mesta primeni §. 928. b. Građ. Zak, već se trgovčevo pravo ima ceniti po podnetim dokazima.

Kasacioni Sud primedbama Br. 8452. od 25. avgusta, 1905. god, poništio je presudu Apelacionoga Suda Br. 2913. od 4. avgusta, 1904. god, našavši da ne odgovara zakonu, jer po §. 928. b. Građ. Zak. tužba trgovca za davanje espapa netrgovcima zastareva za godinu dana, ako je zasnovana prema §§. 14. i 15. Trg. Zak. na trgovačkim knjigama. Ali kad se trgovac za dokaz svoje tražbine i ne poziva na svoje trgovačke knjige, onda nema mesta primeni §. 928. b. Građ. Zak., već se trgovčevo pravo ima ceniti po podnetim dokazima.

Apelacioni Sud ne usvoji ove primedbe, već pod Br, 4248. od 2. septembra, 1904. god, da sledeće protivrazloge:

Valja razlikovati dve vrste zastarelosti:

1. Zastarelost poludokazne vrednosti trgovačkih knjiga, o kojoj govore §§. 14. i 15. Trg. Zak. Kad je reč o ovoj zastarelosti sud se mora na nju obazirati po službenoj dužnosti, s toga se ona tiče ocene sudskih dokaza.

2. Zastarelost same tražbine, koja je postala iz davanja espapa netrgovcu i o kojoj govori §. 928. b. Građ. Zak. Kad je reč o ovoj zastarelosti sud se ne sme na nju obazirati sve dotle, dok se tužena strana na nju ne pozove (vidi §. 949. Građ. Zak.). Na ovu zastarelost ne utiče to: da li tužilačka strana pravo svoga potraživanja dokazuje izvodom iz svojih trgovačkih knjiga ili drugim dokazima, na primer zakletvom.

Iz razlike ovih dveju zastarelosti logički izlazi ovo:

a) reč "tužba" u §. 928. b. Građ. Zak. kad je reč o traženju trgovca prema netrgovcu ne može značiti ništa drugo, nego što znači "tužba" lekara i hirurga za posete, operacije i lekove, a to je sama tražbina. Jednom istom izrazu u jednom istom zakonskom naređenju ne može se kod tužbe lekareve ili hirurgove dati tehničko značenje, a kod tužbe trgovčeve netehničko, t. j. da ona znači trgovačku knjigu.

b) Kad po §. 928. b. Građ. Zak. ne bi trgovačka tražbina prema netrgovcu zastarila za godinu dana, onda bi ona s obzirom na §. 16. Trg. Zak. bila nezastariva po §. 930. a. Građ. Zak. za 24. godine, dakle da duže vreme po što je rok zastarelosti za trgovčevu tražbinu prema trgovcu, — §, 166. Trg. Zak.

v) §. 928. b. Građ. Zak. poziva se na §§. 14. i 15. Trg. Zak., za to da se sudu skrene pažnja na to, da se tim naređenjem kao docnijim, uvodi i zastarelost potraživanja od davanja espapa, koja po §§. 14 i 15. Trg. Zak. nije postojala, a ne da se ukida trinaesti mesec. Taj mesec i dalje ostaje kao zaseban prekluzivan rok za podizanje tužbe u cilju održanja poludokazne vrednosti trgovačkih knjiga. Ako dužnik netrgovac, potpiše svoj račun u knjizi, onda taj akt ima dvojno dejstvo — on utiče na obe zastarelosti, na ime, po §. 15. Trg. Zak. zadržava trgovačkoj knjizi poludokaznu vrednost, a po §. 928. v. Građ. Zak. prekida kratku zastarelost same tražbine i pretvara je u redovnu, koja otpočnje od dana potpisa.

Iz svega ovoga do sad izloženoga izlazi: da sama tražbina, koja je postala iz davanja espapa netrgovcu, bez obzira na vrstu dokaza, kojima tužilačka strana svoje pravo potraživanja hoće da dokaže, zastareva za godinu dana po §. 928b. Građ. Zak. a ne po §. 930a. Građ. Zakon.