ARHIVA BROJEVA

SUDSKA PRAKSA - KRIVIČNO PRAVO

Autor sentenci: mr Sretko Janković,
sudija Apelacionog suda u Beogradu 

 


RANIJA OSUDA I IZRICANJE USLOVNE OSUDE

Ako je optuženi za umišljajno krivično delo osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, a nakon tri godine ponovo učini krivično delo, za to krivično delo, u skladu sa odredbom člana 66. stav 3. KZ, ne može se izreći uslovna osuda

Iz obrazloženja:

Prvostepeni sud je optuženom, zbog krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, izrekao uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci i odredio da se ona neće izvršiti ako za vreme od dve godine ne učini novo krivično delo.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu.

Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda, zbog povrede zakona u korist optuženog.

Vrhovni sud je uvažio zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdio da je prvostepenom i drugostepenom presudom povređen zakon u korist optuženog.

S obzirom da je optuženi prvostepenom presudom od 27.4.2004. godine oglašen krivim zbog krivičnog dela pronevere iz člana 251. stav 3. KZ RS i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, a novo krivično delo je učinio 2007. godine, pa u skladu sa odredbom člana 66. stav 3. KZ, nije bilo moguće optuženom za novo krivično delo izreći uslovnu osudu. Naime, pomenutom odredbom je propisano da se ne može izreći uslovna osuda ako nije prošlo pet godina od pravnosnažnosti presude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljajno krivično delo. Dakle, kako je prvostepeni sud, protivno navedenoj odredbi, optuženom izrekao uslovnu osudu, a drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu, to su oba suda povredili krivični zakon u korist optuženog.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Kzz 78/08 od 21.10.2008. god.)

 




Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa