ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Privatna bezbednost u Srbiji - nedostaci u pravnoj regulativi

Dr Dejan Labović,
Vojnobezbednosna agencija, Ministarstvo odbrane Republike Srbije

Apstrakt: U Srbiji u poslednjoj deceniji dogodile su se značajne ekonomske, pravne i političke promene, koje su uticale na tokove i dinamiku privatizacije bezbednosti, a time i na privatni sektor bezbednosti. Između ostalog, produbljena je ekonomska kriza (koja je rezultat loših političkih, pravnih i ekonomskih reformi u Srbiji), prekomponovana je politička moć (uslovila je rekonfiguraciju tržišta privatne bezbednosti) i konačno je privatni sektor bezbednosti uređen Zakonom o privatnom obezbeđenju i Zakonom o detektivskoj delatnosti krajem 2013. godine, čija primena je odložena za januar 2017. godine (efekat je značajno smanjenje kvaliteta bezbednosnih usluga i dalji rad firmi u "sivoj" zoni). Ovim zakonima se propisuju uslovi koje firme za privatno obezbeđenje i detektivi, kao i njihovi radnici treba da ispune kako bi mogli legalno da rade. Između ostalog, predviđene su obavezne stručne obuke, kao i izdavanje dozvola za rad (tzv. licence) pravnim licima i preduztenicima, službenicima obezbeđenja i detektivima. Zakonima su, takođe, regulisana ovlašćenja službenika obezbeđenja i detektiva, kao i nadzor nad njima i firmama u kojima rade. Zakonopisci, stručna i šira javnost (s pravom) očekuju da će se primenom ovih zakona uvesti red u funkcionisanje privatnog sektora bezbednosti u Srbiji, s druge strane, postavlja se pitanje da li će zakoni uspeti da ostvare glavne ciljeve zbog kojih su doneti. Pored evidentnih prednosti, nekoliko činjenica obeshrabruju i ukazuju na suprotno. Najpre, bezbednosne provere vlasnika i odgovornih lica nisu dobro uređene zakonima. Naime, vlasnici firmi ne podležu bilo kakvoj bezbednosnoj proveri, dok odgovorna lica prolaze proveru propisanu Zakonom o oružju i municiji, koja je jako površna, te njome neće biti moguće utvrditi postojanje ozbiljnih bezbednosnih smetnji. Otud postoji rizik da će lica sa kriminalnim dosijeima i dalje, posredstvom svojih ljudi, moći nesmetano da osnivaju i vode firme za pružanje privatnih bezbednosnih usluga. U vezi sa navedenim, u ovom tekstu se na jedan generalni i sistematski način vrši analiza prednosti i nedostataka aktuelne normativne uređenosti privatne bezbednosti u Srbiji, sa aspekta refeleksije na organizaciju i funkcionisanje pravnih lica i preduzetnika za privatno obezbeđenje i detektivsku delatnost.