ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

PREVENCIJA KRIMINALITETA NA NIVOU EVROPSKE UNIJE

Dejan Labović,
Ministarstvo odbrane Republike Srbije

Definisanje prevencije kriminaliteta u određenoj meri zavisi i od definisanja samog pojma kriminaliteta. Naime, pojedini kriminolozi prevenciju kriminaliteta definišu kao "skup svih mera  kojima je moguće redukovati kriminalitet  i strah od kriminaliteta, a koje nisu ograničene  na nosioce formalne kontrole (policiju i pravosuđe), već su postavljene široko; obzirom da je polje uzročnosti kriminaliteta veliko, takve moraju biti i mogućnosti za njegovo sprečavanje1".

U svakom slučaju se prevencijom kriminaliteta rešava i pitanje straha od kriminaliteta, koji je posredni pokazatelj unutrašnje bezbednosti i zadovoljstva građana institucijama formalne kontrole.2 Strah po pravilu vodi u povećano ulaganje u ličnu bezbednost, izmenu svakodnevnih i socijalnih aktivnosti i jačanje retributivističkih zahteva - koji ne samo da ne rešavaju problem, već ga i produbljuju. Primena samo represivnih mera dovodi društvo do sve većih troškova  u radu pravosuđa, zatvorske populacije i stope recidivizma. S toga sastavni deo programa prevencije kriminaliteta moraju predstavljati i aktivnosti usmerene na redukovanje straha od kriminala.

U poslednjoj deceniji u Evropskoj Uniji se intenzivno razvijaju programi sprečavanja kriminaliteta  bazirani na samoorganizovanju ljudi u susedstvu, patroliranju, nadziranju i fizičkom uređenju okoline. Činjenica je, da je danas program tzv. oblikovanja prostora veoma raširen kao oblik sprečavanja kriminaliteta, koji se bazira na pretpostavci da uređenost prostora i povećanje njegove nadgledanosti odvraća potencijalne prestupnike.

Pokazalo se, naime, da zapuštenost fizičkog prostora, oštećena infrastruktura i socijalna izolacija, predstavljaju neke koncentrisane probleme koji sami po sebi ne samo što predstavljaju faktor kriminalizacije, već i doprinose opštem uverenju da je sprečavanje kriminaliteta isključivo policijska oblast. Tako je i Kolvinov program socijalno-preventivnog modela prevencije kriminaliteta zasnovan na kreiranju nacionalnog programa za roditelje, predškolski i školski obrazovni program, stvaranje posebne socijalne službe za kreiranje i usklađivanje socijalne politike i program smanjivanja strukturalnih nejednakosti, ukazao da mere prevencije ne deluju pojedinačno već u kompleksu.