ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Prekid i zastoj zastarelosti potraživanja naknade štete uzrokovane krivičnim delom

  Borivoje Živković,
sudija Apelacionog suda u Beogradu

Neka pojmovna razjašnjenja

Pravne činjenice su one činjenice koje su na osnovu odgovarajuće pravne norme potrebne za nastanak, promenu i prestanak pravnog odnosa. One obrazuju sadržaj pretpostavke dispozicije čija je posledica dužnost ponašanja subjekta po dispoziciji. Neke od tih pravno važnih činjenica samostalno proizvode određeno pravno dejstvo. Takva je činjenica smrti koja je sama po sebi dovoljna da dovede do prelaska zaostavštine na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti.2 Primenom pravila iz odredbe člana 36. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa ona je dovoljna pretpostavka za nastanak prava svojine nasleđivanjem u trenutku otvaranja nasleđa na imovini umrlog3. Potvrda za to je i pravilo o prećutnom prijemu nasleđa.4 Ovde možemo govoriti o samodovoljnosti ove činjenice za nastanak naznačenih materijalno pravnih, ali i odgovarajućih procesno pravnih posledica, kao u slučaju primene pravila o prekidu postupka. Postupak se prekida u slučaju smrti stranke, a doneto rešenje s tim u vezi ima deklarativni karakter.5

Postoje i pravno važne činjenice koje same po sebi ne nose odliku samodovoljnosti za nastanak određene pravne posledice. Tada govorimo o nužno potrebnom prisustvu dve, ili više činjenica kao činjeničnom skupu koji ima sposobnost da stvori odgovarajući pravni učinak. Nije bitno koja je od tih činjenica polazna a koja ima dopunski karakter da pravnu situaciju prevede u pravno stanje potrebno za primenu odgovarajuće pravne norme.

O vremenu se može govoriti kao o činjenici koja može imati različite oblike uticaja u nastanku odnosno prestanku određene pravne posledice. Vreme je po slovu zakona važna činjenica i za modifikaciju pravnih poslova. Razlikujemo u tom smislu raskidni i odložni rok zavisno od toga da li protek vremena utiče na nastanak ili prestanak pravnog posla. Na toj osnovi nastala je razlika između raskidnih (terminus ex quo) i odložnih rokova (terminus adquem).6