ARHIVA BROJEVA

POVREDA PRAVA NA PRAVIČNO SUĐENJE ZBOG NEJEDNAKOG POSTUPANJA KAO RAZLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA U PARNIČNOM POSTUPKU

Borivoje Živković,
sudija Apelacionog suda u Beogradu

Uvodne napomene

Pojam, pravo na pravično suđenje, svojim sadržajem obuhvata više elemenata koji u celini svoje prisutnosti treba da doprinesu ostvarivanju pravde. Cilj je suštinski delotvoran, a ne samo formalan pristup sudu, pa time i pravo na sud lica koje ima pravno zaštitni zahtev. Na to upućuje i odredba čl. 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.1 Ključne reči iz ove norme koje su od značaja za našu temu su: svako, pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično, javna rasprava i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka. Prvi iskaz pokazuje da to pravo nije personalno ograničeno, jer niko ne može biti lišen prava na sud, drugi pokazuje atribute koje mora da poseduje sud koji odlučuje o pravima i obavezama lica, treći određuje zakon kao isključivi i formalni izvor prava merodavan za njegovo ustanovljavanje, četvrti i peti metod odlučivanja a šesti sam predmet odlučivanja. Suđenje mora biti pravično. Rosko Paund navodi da je tada reč "o infuziji moralnosti i morala u pravni sistem"2.

Niko nema ovlašćenje da kada su ispunjeni ex lege uslovi spreči da se pravno-zaštitni zahtev iznese pred sud. To ovlašćenje nema ni država pa ni onda kada to čini u formi zakona. Tome u prilog i razlog što ograničenja prisutna u njegovom sadržaju da bi bila prihvatljiva moraju biti razumno opravdana i odgovarati cilju kome se teži. U predmetu Papageorgiou protiv Grčke (1997) Evropski sud je zauzeo stav o zabrani delovanja u naznačenom cilju zakonodavne u odnosu na vršenje sudske vlasti.

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa