ARHIVA BROJEVA

Osvrt na neke elemente uvođenja notarskog sistema

Mr. Radmila Bosanac,
advokat iz Beograda

Srbija je poslednja od bivših jugoslovenskih republika koja je uvela notare i notarski odnosno javnobeležnički sistem. Zakon o javnom beležništvu (u daljem tekstu: Zakon) donet je 2011. godine, sa stupanjem na snagu osam dana od dana objavljivanja, sa odloženom primenom, čime ne odstupa od opšteg trenda našeg zakonodavstva, da se zakoni ne primenjuju od dana stupanja na snagu, i da se prvo donese zakon, a onda vrši priprema za njegovu primenu, umesto da je proces obrnut - da se prethodno stvore uslovi za uvođenje jednog novog sistema, koji za sobom povlači potrebu za izmenom čitavog niza važećih zakona, jer se radi o sistemskoj promeni, a pre svega da se izvrši analiza kako će ta nova sistemska promena uticati na pravni poredak i na postojeće pravne institute i uklopiti se u postojeći ustavni i pravni poredak, trebalo je nastojati da ta promena ne izazove velike poremećaje i bude najmanje opterečujuća za same građane, a ne da primena zakona počinje u vreme smanjenja finansijske moći građana. Sa druge strane i za samu državu i građane je vrlo skupo kada se zakon već na samom početku svoje primene mora menjati jer “iskače” iz pravnog sistema. Tako je Zakon o javnom beležništvu pretrpeo nekoliko izmena od dana donošenja do danas, i to 2012, 2013, 2014, i 2015. godine.1 Primena Zakona je počela 1. septembra 2014. godine. Istog datuma potpisani su i objavljeni i stupili na snagu novi Zakoni o prometu nepokretnosti i Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, koji su doneti po hitnom postupku, na vanrednom zasedanju Skupštine, i koji nisu imali ni uobičajeni rok od osam dana za stupanje na snagu od dana objavljivanja. 

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa