ARHIVA BROJEVA

Objavljivanje propisa - obaveza države i pravo građana

Indocti discant et ament meminisse periti
 Oni koji ne znaju – neka saznaju,
a oni koji znaju - neka se s radošću podsećaju

Hémault 

DONOŠENJE I OBJAVLJIVANJE PROPISA

Jedno od obeležja pravnog poretka (po rečima našeg uvaženog profesora dr Radomira Lukića) je da – on sam reguliše svoje sopstveno stvaranje, pa izgleda da sam sebe stvara i reguliše. Naravno, ovo je samo kada se situacija posmatra "spolja" i "formalno", jer – suštinski – pravni poredak stvaraju određene društvene snage i to po pravilima same pravne nauke i struke.

Praktično, ovo znači (nastavlja profesor Lukić) - da se pravne norme stvaraju pravnim aktima, a da se samo donošenje pravnog akta – reguliše nekim drugim, prethodnim pravnim aktom. Tako - prethodni pravni akt i po pravilu – viši pravni akt, reguliše donošenje kasnijih i po pravilu – nižih pravnih akata. Od ovoga ima samo jedan izuzetak, a to je – donošenje prvog i najvišeg pravnog akta – prvog USTAVA. Tim aktom se u stvari zasniva pravni poredak (njegovo donošenje predstavlja neophodnu vezu između stvarnog društvenog života – koje izaziva stvaranje prava i samog prava – kao posebne autonomne pojave). Ustav, kao najviši akt – formalna je osnova pravnog poretka i on reguliše svoje sopstveno menjanje, ali i donošenje svih drugih, nižih pravnih akata (što je, manje ili više precizirano, u zavisnosti od okolnosti).

 



 

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa