ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Naknada štete - suđenje u Srbiji pre Građanskog zakonika

ISTRAGA, DOKAZI, PRESUĐENJA
1808 – 1843.

Građanski Zakonik za Kneževinu ("Kneževstvo") Srbiju - donet je 1844. godine i to je ujedno - prvi (materijalno i formalno) pisani zakon koji reguliše odnose u građanskoj oblasti.

No, to svakako ne znači da do tada, na ovim prostorima, nije bilo imovinskih, porodičnih, naslednih i drugih odnosa i (posebno) sukoba i razmirica, koje je trebalo rešiti. To takođe ne znači ni da su ovi sporovi rešavani isključivo primenom "tuđih propisa" (obzirom na viševekovnu okupaciju od strane Turske).

Ovo se posebno odnosi na period s’početka devetnaestog veka, period promena na svetskom nivou (opadanja moći nekada moćnih imperija i uzdizanja novih, možda još moćnijih imperija, vreme nestabilnosti i novih geostrateških interesa i uticaja), a sledstveno tome i vreme "buđenja" nacionalne svesti. To je vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka, dobijanja autonomije unutar Otomanskog carstva i uspostavljanja Kneževine Srbije (dakle – nekih četrdesetak godina - od 1804. do 1844. godine).

U to doba (obzirom da "nema zakona") – sudilo se "po zdravom razumu, po Pravdi i po savesti", a kao ilustraciju, u nastavku dajemo neke od presuda iz Protokola Šabačkog Magistrata – 1808 – 1812 i Arhiva Požarevačkog Magistrata 1827 – 1843 (Iz knjige – Radivoja K. Novakovića, advokata - ŠTETA I NJENA NAKNADA po Marselu Planiolu i ostalim piscima – sa predgovorom g. Drag. Aranđelovića, profesora univerziteta – deo II – Suđenje u Srbiji o naknadi štete pre Građanskog zakonika), smatrajući da bez obzira što "iza sebe" nemaju zakon (ili Zakonik) – savim korektno zadovoljavaju zahteve pravednosti jedne presude (opis događaja, dokaze, presudu, razlog uvažavanja baš tih dokaza itd), ali i više od toga.