ARHIVA BROJEVA
2023. godina 2022. godina 2021. godina 2020. godina 2019. godina 2018. godina 2017. godina 2016. godina
2015. godina
2014. godina
2013. godina
2012. godina
2011. godina
2010. godina
2009. godina
2008. godina
2007. godina
2006. godina
2005. godina
2004. godina
2003. godina
2002. godina
2001. godina
2000. godina
Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.
Da li imate instaliran Acrobat Reader?
Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.
Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:
|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić; Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji; Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.
Mere za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza iz Zakona o radu
Mr. Vesna Bilbija,
Javno preduzeće "Pošta Srbije", Radna jedinica poštanskog saobraćaja "Subotica"
Slično kao što je to slučaj u svim zemljama tranzicije, i Republika Srbija je izložena stalnim promenama i brojnim reformama. U oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, socijalnog osiguranja, zapošljavanja i dr., reforme su neminovne, a obaveza, odnosno odgovornost države je da navedene oblasti zakonski uređuje i obezbeđuje. Kolika pažnja i značaj se pridaju ovoj zakonodavnoj aktivnosti govori i to što se, iako je u pitanju noveliranje zakona, tokom procesa usvajanja izmena i dopuna zakona, govorilo o novom zakonu. Pored strateških, ukazivano je više puta i na nomotehničke razloge noveliranja1. Na strateškom planu, kao što je isticano više puta, unapređenje zakonodavnog okvira kroz julske izmene i dopune Zakona o radu, trebalo bi da, pored ostalih mera vlade, doprinese podsticanju domaćih i stranih investicija i prevazilaženju ekonomske krize, povećanju zaposlenosti, smanjenju rada "na crno", kao i privrednom rastu. Kao razlozi za donošenje, u Obrazloženju Predloga zakona, pored ostalog, isticala se potreba za smanjenjem nepotrebne procedure administriranja, koje ne doprinose zaštiti prava zaposlenih, a predstavljaju znatan trošak za poslodavce, te potreba da se preciziraju pojedine odredbe Zakona koje su u praksi različito tumačene i primenjivane od strane poslodavaca, a ponekad dovodile i do različite sudske prakse, što je sve imalo za posledicu pravnu nesigurnost. Fleksibilnije regulisanje odnosa između poslodavaca i zaposlenih, u skladu sa međunarodnim standardima, trebalo bi da obezbedi zadovoljenje potreba zaposlenih i poslodavaca u regulisanju njihovih međusobnih odnosa, uz obezbeđivanje zaštite zaposlenih kao "slabije strane" u ugovornom odnosu.
Pravne izreke
