ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Kontrola Centralne banke, regulisanje i inflacija u zemljama tranzicije

Branko Ž. Ljutić,
ovlašćeni revizor, redovni profesor finansija-Univerzitet u Beogradu, redovni profesor
menadžmenta i marketinga, Megatrend univerzitet u Beogradu i Confida-Finodit

Ivana B. Ljutić,
asistent na predmetu Privredno pravo, Fakultet za poslovne studije, Megatrend univerzitet

Sistem bankarskih institucija u Srbiji je u procesu formiranja. Pozicija, uloga i efekti regulisanja i funkcionisanja Narodne banke Srbije (Banka) jeste jedno od značajnih ali po svemu sudeći ne i centralno pitanje stabilnosti i efikasnosti regulisanja same Centralne banke. U Zakonu o izmenama i dopunama zakona o narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 45/10 - u daljem tekstu: Zakon) se ukazuje na širi zakonski okvir sa jasnom formulacijom da Banka uz primarni princip nezavisnosti podleže nadzoru Narodne skupštine. Koncept nezavisnosti je u suštini revizorska premisa - da svaki revizor u svom radu treba biti nezavisan isto kao i sudija i istražni organ u prikupljanju dokaza, analiziranju, zaključivanju i izveštavanju. Koncept je teorijski zavodljiv i bezgrešan. Praktično se primarno oslanja na etička pravila. Dominantno zavisi od nivoa svesti i spremnosti osobe/a koja ga primenjuje da se žrtvuju za opšte dobro i javnu korist. Nezavisnost je nešto poput linije na horizontu, što joj se priđe korak bliže korak je dalje. Time se otvara veoma značajna dilema u periodu formiranja nove globalne političke, ekonomske i institucionalne arhitekture, odnosno pandana na regionalnom i nacionalnom nivou. U suštini koncept demokratije i zaštite ljudskih prava, suvereniteta i vladavine prava, institucija i funkcionisanja kakav je formiran i primenjivan u drugoj polovini 20. veka više nije "operativni sistem" sam po sebi.