ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Društvene norme i pravo - Pojam, odnos norme i stvarnosti, vrste društvenih normi

Radomir Lukić
Iz knjige - Uvod u pravo, udžbenik za Pravni fakultet,
izdavač - Naučna knjiga, Beograd, 1975. godina

1. DRUŠTVENE NORME

Kao što se uči u sociologiji, ljudi se u društvu ponašaju svesno, a ne isključivo po prirodnim zakonima. Da bi se ta svesna, slobodna ponašanja ljudi mogla regulisati, služe društvena pravila ili norme o ponašanju ljudi. To znači da se čovek u izvesnim društvenim situacijama, a pre svega u odnosu prema drugim članovima društva, ne može ponašati onako kako bi hteo, već onako kako to društvo, svojim pravilima ili normama, od njega zahteva. Društvena norma je, dakle, pravilo o ponašanju ljudi u društvu, koje postavlja samo društvo, koje je upućeno na volju i svest čoveka. Po tome se ono i razlikuje od prirodnog zakona.

Na primer, ako neko baci čoveka kroz prozor, on će padati na zemlju po prirodnom zakonu, bez obzira da li to hoće ili ne, — dakle, bez obzira na svoju svest i volju. Naprotiv, ako postoji društvena norma da je zabranjeno lagati, njeno poštovanje zavisi od čovekove svesti i volje — on, naime, može ovu normu poštovati, a može je i prekršiti, kako on hoće.

Otuda se može izvesti sledeća razlika između prirodnog zakona i društvene norme. Društvene norme ne izražavaju ono što neminovno mora da se odigra po sili prirodnih zakona i uzroka već ono što sami ljudi, društvo, smatraju da treba da se učini od strane ljudi. Drugim rečima, prirodni zakoni utvrđuju ono što se stvarno dešava, pod dejstvom opšteg zakona uzročnosti, a društvene norme propisuju, određuju, naređuju, zahtevaju, upućuju šta čovek treba da učini, a što on stvarno ne čini uvek.