ARHIVA BROJEVA

Društvene norme i pravo - Pojam, odnos norme i stvarnosti, vrste društvenih normi

Radomir Lukić
Iz knjige - Uvod u pravo, udžbenik za Pravni fakultet,
izdavač - Naučna knjiga, Beograd, 1975. godina

1. DRUŠTVENE NORME

Kao što se uči u sociologiji, ljudi se u društvu ponašaju svesno, a ne isključivo po prirodnim zakonima. Da bi se ta svesna, slobodna ponašanja ljudi mogla regulisati, služe društvena pravila ili norme o ponašanju ljudi. To znači da se čovek u izvesnim društvenim situacijama, a pre svega u odnosu prema drugim članovima društva, ne može ponašati onako kako bi hteo, već onako kako to društvo, svojim pravilima ili normama, od njega zahteva. Društvena norma je, dakle, pravilo o ponašanju ljudi u društvu, koje postavlja samo društvo, koje je upućeno na volju i svest čoveka. Po tome se ono i razlikuje od prirodnog zakona.

Na primer, ako neko baci čoveka kroz prozor, on će padati na zemlju po prirodnom zakonu, bez obzira da li to hoće ili ne, — dakle, bez obzira na svoju svest i volju. Naprotiv, ako postoji društvena norma da je zabranjeno lagati, njeno poštovanje zavisi od čovekove svesti i volje — on, naime, može ovu normu poštovati, a može je i prekršiti, kako on hoće.

Otuda se može izvesti sledeća razlika između prirodnog zakona i društvene norme. Društvene norme ne izražavaju ono što neminovno mora da se odigra po sili prirodnih zakona i uzroka već ono što sami ljudi, društvo, smatraju da treba da se učini od strane ljudi. Drugim rečima, prirodni zakoni utvrđuju ono što se stvarno dešava, pod dejstvom opšteg zakona uzročnosti, a društvene norme propisuju, određuju, naređuju, zahtevaju, upućuju šta čovek treba da učini, a što on stvarno ne čini uvek.

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa