ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Dejstvo odluka Ustavnog suda u funkciji potvrde ustavne prirode i ustavnog položaja ove institucije

Prof. dr Olivera Vučić i prof. dr Dragan Stojanović
sudije Ustavnog suda Republike Srbije

Polazeći od davno opšteprihvaćenog stava da je "ustav jemstvo slobode ili nije ustav"1, ustavno sudstvo, kao organ zaštite i odbrane ustava, nije drugo do zaštitnik te ujemčene slobode. Tako ove, samo naizgled jednostavne, a u suštini teorijskim postignućima i istorijskim razvojem osvedočene istine, opravdano dovode do postavljanja pitanja koji je to organ, koji se, u smislu pravnog delovanja, u većoj meri od ustavnog suda odlikuje društvenim značajem ili vrši društvenu ulogu većeg opravdanja? Čini se da je ovaj "ekskluzivni, vrhovni arbitar", na sigurnom putu da obezbedi takvo mesto u hijerarhiji institucija koje su zaslužne za obezbeđenje vladavine prava. Iako uspostavljen stolećima posle nastanka vladalačke vlasti i mnogo kasnije od pojave samog narodno-predstavničkog zakonodavca, ustavni sud je, zarad svoje ustavnopravne i opšte-društvene uloge koju mu je namenio sam ustav i ustavom uspostavljenog položaja, organ u osobenom, opet ustavom uređenom smislu nadređen delovanju, kako nosioca vladalačke, tako i zakondavne vlasti. Ustavni sud je, budući kontrolor akata i radnji najpre zakonodavca, zatim organa nadležnih za vršenje izvršne vlasti, kao i redovnih sudova, osvojivši poziciju nosioca četvrte vlasti, uspostavljen kao institucija vodećeg pravnog i društvenog značaja.