ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

PRAVNO UREĐENJE BESPILOTNIH VAZDUHOPLOVA U REPUBLICI SRBIJI*

Dr Svetislav Janković,
Docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

1. UVODNO RAZMATRANJE

Razvoj tehnike u avio-industriji je tokom 20. veka imao znatan uticaj tako što se od primitivnog klipnog, pa preko standardnog mlaznog aviona došlo do njegovog supersoničnog tipa i svemirske tehnologije. Istovremeno razvoj radio veze (i docnije satelitskog oblika veze) osoblja na zemlji sa posadom u vazduhoplovu je uticao do te mere na sigurnost vazdušnog saobraćaja da se, u poređenju sa ostalim vidovima saobraćaja, počeo da smatra najsigurnijim.1 Kao posledica ovakvog razvoja je savremeni vazduhoplov koji ima sposobnost kretanja bez obzira na vremenske prilike (u pogledu godišnjih doba, meteoroloških uslova, doba dana - noći).2 Međutim, ovakva, savremena, avijacija ima svoju ograničenu upotrebu samo za konvencionalne letove kojima se prevoze putnici i roba, a kojima se let obavlja u standardnim visinama.3 Mimo standardnih visina civilna avijacija (bilo poslovna ili sportska) nije imala svoju prisutnost sve do značajnijeg razvijanja bespilotnih vazduhoplova. Zapravo, visine koje odstupaju od standardnih se za avijaciju, kao takvu, smatraju opasnim (posebno za živote i imovinu lica u vazduhoplovu i van njega), pa se, stoga, ovakav klasičan vid civilne avijacije i nije upotrebljavao u visinama mimo standardnih.